Popularna streljačkdisciplina

 

Kada neko pomene vazdušnu pušku i takmičenje ovim oružjem, uvek pomislimo na zatvoreno strelište i distancu od 10 metara. U svetu, već više od 30 godina, stvari izgledaju malo drugačije...

Sve je započelo neformalno. Dejl Foster je 7. septembra 1980. godine na poljani iza paba „Crveni lav“  (Magham Down, Sussex) okupio preko 100 zaljubljenika u vazdušno oružje i postavio temelje novoj disciplini. Gađane su, na različitim daljinama, metalne siluete veverica, pacova, vrana,... Ove mete bile su fiksne, a hit zone bile su označene narandžastim nalepnicama. Sport je počeo da stiče neverovatnu popularnost. Za manje od deset godina već su organizovana i prva internacionalna takmičenja. Krajem 2011. godine WFTF (World Field Target Federation) ima 30 zemalja članica.

Kako to izgleda

Takmičenja u Field targetu organizuju se na otvorenom prostoru. Mete, koje su danas padajuće, najčešće imaju oblik sitnih štetočina, sa jasno označenim hit zonama. Prečnik hit zone može biti od 1.5cm do 4.5cm. Postavljene su na razdaljine od 7.3 metra do 50 metara i mogu biti na različitim visinama u odnosu na strelca. Gađa se iz ležećeg, sedećeg, klečećeg ili stojećeg stava. Najčešći je sedeći stav. Puca se iz otvorenih „kapija“ (gates) na vatrenoj liniji, a vatrena linija podeljena je na „staze“ (lanes).  Jedna staza može sadržati od jedne do najviše tri mete. Uobičajeno je da se postavi vremensko ograničenje za stazu, gde se dve mete u stazi moraju pogoditi za dva minuta. Još uvek, veoma vešto, izbegavamo da pišemo detaljnije o pravilima. Đavo, kaže se, leži u detaljima i upravo u tim detaljima je i razlika između Field target i Hunter field target discipline.

Lovci...ili strelci

Hunter field target je disciplina koja se neznatno razlikuje od field targeta. Zaista neznatno. Mete koje se koriste u HFT su nešto manje nego u FT, a maksimalna daljina do mete je oko 41 metar. Tipična vatrena linija u HFT-u ima 30 staza (lanes). Svaka staza sastoji se od kočića (koji označava mesto sa koga se gađa) i padajuće mete. Strelac nekim delom svog tela, ili puškom mora dodirivati kočić da bi se pogodak u metu računao. Bodovanje pogodaka neznatno se razlikuje nego u FT. Dok u FT morate pogoditi ht zonu da bi se pogodak računao, u HFT se računa i pogodak u siluetu.

Oprema

Na takmičenjima strelci najčešće koriste pneumatske vazdušne puške sa optičkim nišanima velikog uvećanja. I ovde se FT i HFT malo razlikuju. Dok je u FT dozvoljneo korišćenje optike uvećanja i do 50x, u HFT se koriste nišani sa uvećanjem do 12x. Dok je u FT dozvoljeno korišćenje optičkog nišana za procenu razdaljine do mete (što je i najveći izazov ovog sporta), u HFT se optika ne može koristiti za ove svrhe. Ne znači, naravno, da je zabranjeno korišćenje mehaničkih nišana, na protiv, ali se pretpostavlja da je na velikim distancama teško pogoditi metu vazdušnom puškom opremljenom samo mehaničkim nišanima. Da li je? Dozvoljeno je korišćenje vazdušnih pušaka jačine do 16J u UK, odnosno 27J u USA. U pravilima WFTF stoji da su sve vazdušne puške koje ne prelaze zakonske limite po pitanju snage – dozvoljene.

Nadamo se da će ovaj kratak tekst o kod nas još uvek praktično nepoznatoj disciplini probuditi Vaše interesovanje za ovaj zanimljiv sport. Vidimo se, valjda uskoro, na nekom takmičenju/druženju u našoj zemlji.

 

 

Pravilnici

WFTF rules

BFTA rules

AAFTA rules

 

ODLIČAN LINK SA MNOGO UPUTSTAVA

BFTA skills manual

 

par klipova sa izvrsnim objašnjenjima

 

 

Detaljne instrukcije o metama, holdover-u i sl.

 

http://www.anstonftc.co.uk/targets/