Sinoc kasno stigli kuci, umorni, ali puni utisaka i punog srca. Domacini su bili odlicni, hvala im jos jednom na svemu. Od besprekorne pripreme terena, preko organizacije i vodjenja samog skupa, pa sve do smestaja, odmora i zajednicke vecere i druzenja. Za nas goste iz SRB su se potrudili da spreme i puske, posto smo ovaj prvi put isli bez nasih pusaka, i hvala veliko i za to, mnogo je znacilo.
Ako krecem od pocetka, to je izgledalo ovako, u petak se takmicari okupljaju, barem velika vecina, i radi se priprema terena. To znaci da se kosi trava da bi pristup i vidljivost meta bila sto bolja. Zatim se mete postavljaju, razvlace kanapi i prave se linije. Svaka pucacka linija ima dve mete. Celo takmicenje se sastoji od 25 linija, tj 50 meta. Mete se postavljaju malo iznad zemlje, na zemlju, vecina se kaci uz drvo, na stablo. Onda se postavljene mete moraju obeleziti brojevima kao i na linijama, da znas kad stanes na liniju koju metu gadjas.
Na ovom skupu su bila tri polja sa metama: prvo polje je bilo malo u dolini u odnosu na poziciju strelca i mete su bile nanize. Drugo polje je bilo u ravni sa strelcem, ali su tako postavljene sa strane da je drugacija pozicja strelaca, tj onaj isti vetar je sada bio drugaciji. Znaci pozicije strelaca su bile vise u stranu i neki bocni vetar sa prethodnog polja je postao ceoni vetar na ovom drugom polju. I treca deonica je kada se puca uzbrdo, tj mete su na visini. Pored svake mete ima njen redni broj, koji je i oznacen na datoj liniji.
Posle pripreme terena i postavljanja meta i obelezavanja linja, domacini su se okupili u maloj kafani koja je odmah tu u blizini. Posle verece i druzenja do kasno u noc, ispijanja piva i rakije, razmene iskustava i gomile nasih pitanja, ostisli smo nekako na spavanje
Ujutro od 8h je dorucak, caj , kafa , i oko 9h izlazak na upucavanje. Za upucavanje se koriste papirne mete, slicno kao malecke BR mete, i takmicari dolaze, sedaju u sedeci stav, i kontrolisu svoju opremu , da li je sve setovano kako treba. Mete su postavljene na 10-20-30-40-50 metara.
Nakon toga, u 10h ide skup, govor dobrodoslice, bezbednosna uputvstva i pravila takmicenja, i izlazak na linije. Puca se u paru, dok jedan takmicar puca njegov kolega odmara. Posle ispucane linije, upisu se rezultati obojice. Sam sebi pises rezultat. Postoji sudija koji vise brine oko bezbednosti i postovanja pravila, nego oko samih rezultata. Treba istaci da je ovo dzentlmenski sport, da se svi jako postuju , cene i pomazu, da bi cela prica zivela kako treba. Sam rezultat je manje znacajan, vise se tu sam sa sobom boris da budes bolji, a samim tim i vise uzivas u gadjanju. Nagrade, sponzore, medalje i ostale trivijalne stvari ja ovde nisam video. Verovatno na kraju najbolji dobije jednu veliku dijabolu (zao mi sto je nisam uslikao) i drugi ga polivaju pivom... Salim se malo, ali je sustina ta, bitno je druzenje, lepo provedeno vreme sa drustvom, u prirodi pucajuci...
FT gadjanje je trajalo nekih tri sata. Posle krace pauze domacini su postavili BR mete na 25m i otvorili takmicenje iz sedeceg stava. Sedeci sa zemlje jelte, ne sa stola
Posle toga, preslo se na trece takmicenje u gadjanju silueta iz stojeceg stava. Dakle siluete zivotinja velicine od kutije sibica do velicine kutije cigareta, postavljene na udaljenosti 18-26-35-44m se gadjaju iz stojeceg stava. Ima 20 silueta i imas 20 hitaca, za sve ukupno 8 minuta
Nakon toga je vec bilo 18h i svi smo umorni usli u kafanu na veceru, druzenej, i posle na spavanje.
Drugi dan se sve isto ponavlja kao i prvi, i uvece ide pakovanje opreme, objava rezulatata. Mi drugi dan nismo gadjali, ostali smo sa njima na upucavanju, zahvalili se na svemu i pozdravili i krenuli sa osmehom na licu put Srbije.
Ovo je samo neki najkraci opis toka dogadjaja, a o samoj tehnici gadjanja, kalkulaciji hitca, metama, opremi, vetru, cemo dalje polako ovde raspravljati, i gledati da prenesemo ovoj nasoj maloj zajednici ne bi li i kod nas to zazivelo.
Sto se tice FT mi smo jos male bebe, i ucimo da hodamo. Dok nasi prijatelji iz Bugarske ovo pucaju od 2007 godine, i veliki su majstori ove discipline, i u svetskim i evropskim okvirima. Zaista mi je bila velika cast da provedem dva dana tamo, i pucam rame uz rame sa njima.
Kod nas je sve krenulo od naseg sekretara Kircana, koji je osmislio mete, pronasao teren u Zrenjaninu, okupio nas par oko sebe da probamo ovo da pucamo, i najvise sebe dao u sve ovo da krene. Na nama je dalje da ga podrzimo, pomognemo koliko mozemo, i zainteresujemo strelce u Srbiji za ovu disciplinu, pa mozda jednog dana se priblizimo skupovima kao sto komsije iz Bugarske prave...
Eto toliko za pocetak, molim samo Jocu da ovaj moj tekst upotpuni sa slikama, jer sam ja malo nespretan oko toga...
(Rešeno, Joca)
