SrpcheTheGreat
Well-known member
Ako procenite da tema ne odgovara forumu, molim moderatore da slobodno obrišu ovaj post. Meni se činilo da je ovde najzgodnije napisati par reči o prelamanju jakih springerica i potencijalnim problemima sa bolovima u ruci.
Dakle, pošto sam u više navrata na forumu pročita da, kada prelamamo jake springerice, pucaju bicepsi, ili se bilduju bicepsi i slično, mislio sam da bi bilo interesantno napisati nešto o tome kako dugotrajna upotreba jakih springerica, dakle magnuma tj. "over 16J", mogu dovesti do nečega što amerikanci zovu “overuse syndrome” ili "sindrom preopterećenja", posebno kod nas malo starijih, a i reumatičnih pride.
Dakle dragi moji, prelamanje cevi kod vazdušne puške ne radi biceps ni u jednom trenutku.
Biceps radi samo ovo
Prelamanje cevi springerice se izvodi učešćem nekoliko grupa mišića ruke. Pri tome opterećenje tih mišića izuzetno mnogo zavisi od položaja u kome se prelama. Istovremeno, mišići suprotne strane trupa, odnosno ledja I ramenog pojasa druge ruke omogućavaju stabilan oslonac za funkciju prelamanja. Ako se kao oslonac koristi nadkolenica noge suprotne od ruke kojom se prelama, delimično se olakšava prelamanje, ali je ono i dalje zahtevno. Dakle mišići koji “prelamaju” cev jesu mišiće oko lopatice, mišići prednjeg aspekta samog ramenog zgloba I mišići kojima se vrši savijanje šake I prstiju. Stručno rečeno, to su primicači ramena, odmicači nadlakta I fleksori šake i prstiju ili ti mišići koji omogućavaju hvat rukom. Biceps ni u jednom trenutku nije uključen u tu funkciju,nego triceps, odnosno mišić koji se nalazi sa suprotne strane nadlakta, pozadi i vrši funkciju opružanja podlakta. Na slici su strelicama obeleženi mišići koji učestvuju o pokretu prelamanja. Crvena strelica označava mesto potencijalnog bola, koji se može javiti nakon prelamanja.
Na ovoj slici je to malko bolje oznaceno
Dakle, kod višekratnog prelamanja, može vam se desiti da dobijete “atipičan” ili “obrnuti” teniski lakat. Pravi teniski lakat je bol u predelu spoljašnje strane lakatnog zgloba, gde se pripajaju mišići koji omogućavaju “bekhend” udarac u tenisu, dakle oni podižu šaku prema gore, kada ih držite položene na stolu.
Mesto bola kod teniskog lakta
Za razliku od tenisa, kod prelamanja puške, mišići koji savijaju šaku i prste prema podlozi (kada ih držite položene na stolu) trpe veliko opterećenje, a njihovi pripoji se nalazi na unutrašnjoj strani zgloba lakta, gde svi možete da napipate koštani kanal u koji ste se udarili bar jednom u životu, pa vam je prošla struja kroz ruku. Upravo tu je mesto, gde može doći do pojave prvog bola, koji vas upozorava da, ako ne odmorite, možete uči u intenzivniji bol u ruci i gubitak snage pri prelamanju.
Sledeće mesto koje vam može zadavati probleme je prednji aspekt ramena. Zglob ramena funkciniše zahvaljujui vrlo kompleksnom mišičnom masivu, koji imaju izuzetno jake tetive, ali se te tetive provlače kroz posebne koštane kanale da bi imale svoju funkcju i svaki put kada podižete ruku u vis, vi ih tarete ili “grebete” o kost. Ako se to učestalo radi, tetiva se može oštetiti I postati bolna. Na sledećoj slici imate tipičan primer mogućeg provociranja bola u ramenu ako započinjete prelamanje iz ovog položaja.
Pri prelamanju u ovom položaju, kao što je ovaj na sledećoj slici, ruka u odnosu na naše telo predstavlja jednu relativno dugačku polugu, po zakonima fizike,
Opterećenje teretom prelamanja kreće od ramena, preko lakta do šake. Strelicama je otprilike obeležno koja mesta su pod najvećim opterećenjem.
Da bi se smanjio rizik nastanka bola u ruci, poželjno bi bilo da se prelama u sedećem stavu, Ugao same puške na ovoj slici je korektan, mada je to individualno, ali da je bitno da puška bude što bliže telu.. Time postižete da snazi mišića ruke dodajete pritisak samom težinom gornjeg dela tela, tačnije trupa, veće je učešće mišiča ramenog pojasa i lopatice, koji su udruženo veće snage, rasterećujete mišiće nadlakta i podlakta i odlažete pojavu bola u ramenu ili laktu.
Iz prethodnog teksta, pretpostavljam da vam je jasno da se u ovom pložaju tela I ruke, ova pušketina nikada ne bi mogla prelomiti “na jedan” što kažu, glatko i bez muke. Možda jedared, dvared, a posle....
Sta uraditi u slučaju pojave bola u ruci. Mora se napraviti "pauza u funkciji". Dakle, prestati sa prelamanjem. Vreme pauze je vrlo individualno, Ako se krene u ponovno prelamanje, bez dovoljno dugog odmora, već "ozledjene" mišićno tetivne strukture će brže ući u bolni sindrom. Ako se nastavi, postoji mogućnost da se mora praviti duža pauza od očekivane, da bi se vratila snaga u ruku i povukao bol. Ako se nastavi i pored bola, obično se završava jakim bolom, koji se mora medicinski tretirati. Dakle, u ovom slučaju, bol nam je saveznik....
Nadam se da nisam bio opširan. Napisah...možda nekom bude od koristi....
Dakle, pošto sam u više navrata na forumu pročita da, kada prelamamo jake springerice, pucaju bicepsi, ili se bilduju bicepsi i slično, mislio sam da bi bilo interesantno napisati nešto o tome kako dugotrajna upotreba jakih springerica, dakle magnuma tj. "over 16J", mogu dovesti do nečega što amerikanci zovu “overuse syndrome” ili "sindrom preopterećenja", posebno kod nas malo starijih, a i reumatičnih pride.
Dakle dragi moji, prelamanje cevi kod vazdušne puške ne radi biceps ni u jednom trenutku.
Biceps radi samo ovo
Prelamanje cevi springerice se izvodi učešćem nekoliko grupa mišića ruke. Pri tome opterećenje tih mišića izuzetno mnogo zavisi od položaja u kome se prelama. Istovremeno, mišići suprotne strane trupa, odnosno ledja I ramenog pojasa druge ruke omogućavaju stabilan oslonac za funkciju prelamanja. Ako se kao oslonac koristi nadkolenica noge suprotne od ruke kojom se prelama, delimično se olakšava prelamanje, ali je ono i dalje zahtevno. Dakle mišići koji “prelamaju” cev jesu mišiće oko lopatice, mišići prednjeg aspekta samog ramenog zgloba I mišići kojima se vrši savijanje šake I prstiju. Stručno rečeno, to su primicači ramena, odmicači nadlakta I fleksori šake i prstiju ili ti mišići koji omogućavaju hvat rukom. Biceps ni u jednom trenutku nije uključen u tu funkciju,nego triceps, odnosno mišić koji se nalazi sa suprotne strane nadlakta, pozadi i vrši funkciju opružanja podlakta. Na slici su strelicama obeleženi mišići koji učestvuju o pokretu prelamanja. Crvena strelica označava mesto potencijalnog bola, koji se može javiti nakon prelamanja.
Na ovoj slici je to malko bolje oznaceno
Dakle, kod višekratnog prelamanja, može vam se desiti da dobijete “atipičan” ili “obrnuti” teniski lakat. Pravi teniski lakat je bol u predelu spoljašnje strane lakatnog zgloba, gde se pripajaju mišići koji omogućavaju “bekhend” udarac u tenisu, dakle oni podižu šaku prema gore, kada ih držite položene na stolu.
Mesto bola kod teniskog lakta
Za razliku od tenisa, kod prelamanja puške, mišići koji savijaju šaku i prste prema podlozi (kada ih držite položene na stolu) trpe veliko opterećenje, a njihovi pripoji se nalazi na unutrašnjoj strani zgloba lakta, gde svi možete da napipate koštani kanal u koji ste se udarili bar jednom u životu, pa vam je prošla struja kroz ruku. Upravo tu je mesto, gde može doći do pojave prvog bola, koji vas upozorava da, ako ne odmorite, možete uči u intenzivniji bol u ruci i gubitak snage pri prelamanju.
Sledeće mesto koje vam može zadavati probleme je prednji aspekt ramena. Zglob ramena funkciniše zahvaljujui vrlo kompleksnom mišičnom masivu, koji imaju izuzetno jake tetive, ali se te tetive provlače kroz posebne koštane kanale da bi imale svoju funkcju i svaki put kada podižete ruku u vis, vi ih tarete ili “grebete” o kost. Ako se to učestalo radi, tetiva se može oštetiti I postati bolna. Na sledećoj slici imate tipičan primer mogućeg provociranja bola u ramenu ako započinjete prelamanje iz ovog položaja.
Pri prelamanju u ovom položaju, kao što je ovaj na sledećoj slici, ruka u odnosu na naše telo predstavlja jednu relativno dugačku polugu, po zakonima fizike,
Opterećenje teretom prelamanja kreće od ramena, preko lakta do šake. Strelicama je otprilike obeležno koja mesta su pod najvećim opterećenjem.
Da bi se smanjio rizik nastanka bola u ruci, poželjno bi bilo da se prelama u sedećem stavu, Ugao same puške na ovoj slici je korektan, mada je to individualno, ali da je bitno da puška bude što bliže telu.. Time postižete da snazi mišića ruke dodajete pritisak samom težinom gornjeg dela tela, tačnije trupa, veće je učešće mišiča ramenog pojasa i lopatice, koji su udruženo veće snage, rasterećujete mišiće nadlakta i podlakta i odlažete pojavu bola u ramenu ili laktu.
Iz prethodnog teksta, pretpostavljam da vam je jasno da se u ovom pložaju tela I ruke, ova pušketina nikada ne bi mogla prelomiti “na jedan” što kažu, glatko i bez muke. Možda jedared, dvared, a posle....
Sta uraditi u slučaju pojave bola u ruci. Mora se napraviti "pauza u funkciji". Dakle, prestati sa prelamanjem. Vreme pauze je vrlo individualno, Ako se krene u ponovno prelamanje, bez dovoljno dugog odmora, već "ozledjene" mišićno tetivne strukture će brže ući u bolni sindrom. Ako se nastavi, postoji mogućnost da se mora praviti duža pauza od očekivane, da bi se vratila snaga u ruku i povukao bol. Ako se nastavi i pored bola, obično se završava jakim bolom, koji se mora medicinski tretirati. Dakle, u ovom slučaju, bol nam je saveznik....
Nadam se da nisam bio opširan. Napisah...možda nekom bude od koristi....
