FX Streamline 6,35 - Prinova

[goldies2005]

Čestitke...

[SrpcheTheGreat]

Nije samo VP gadjanje boles, već je i ovaj forum malo boles...pa kad imam vremena, ja krenem na lečenje...elem, ajd malo da osvežim temu...Juče sam opet vrteo u glavi večito pitanje: ako pogodiš (ili ako promašiš), jel do tebe il je do puške? I mislim da ima poooodosta i do puške. A evo zašto. Ja sam ponosni vlasnik jednog ženskog deteta (msm i jednog muškog, al on trenutno nije subjekt priče), koje je, ljubi je tata, uglavnom na mene, a ono što ne bih komentarisao ima na majku. Elem, par puta sam je na placu, ponudio (čitaj ubedjivao) da proba malo pušku. Uglavnom je smorena, jer ženska ćud je čudo i kad mi je u par navrata uspelo, gledao sam kako šiša čepove na 15 metara ili svraku izmešta iz ravnoteže i resetuje na 20m. Da budem iskren, letele su kuglice i gde god okolo, ali u manjoj meri. Naravno pun ljubavi prema mladučetu, osmeh mi je kružio ispod ušiju oko cele glave i bez obzira na njenu "cool" facu na kojoj se ocrtavalo pitanje: alo bre tata šta se gubiš, u čemu je problem, nanišanim, okinem i čep odleti. Ja sam joj uporno govorio kako je sve to super, i kako ima dara, ali da ima i početničke sreće, al neka samo ona puca još, što je obično završavalo sa: ne mogu više, smorilo me...
I tako juče se obresmo na našem lepom prašnjavom tavnskom prostoru zgrade, te rekoh dotičnoj: Ajd sad sa mnom, do sad si nešto puckala po metalnim svrakama i čepovima, sad ću postaviti jednu BR metu, čisto da probaš. Sede devojka, meta stoji na 20m, ona uhvatila Fx-a, pola sata vrti glavom da uhvati pun krug u optici, već počinje da me nervira-te muti joj se, te smeta joj naslon, te ne zna šta treba da gleda i mrljavi tako dok nije našla poziciju. Ja već sa tihom nervozom, odbrojavam u sebi od 10 naopačke, i kažem-ajd više pucaj. Pita: u šta gadjam? U mene!!!!, Pa u crni mali krug u sredini mete, u šta bi bre!!!!. Krene ona polako, vidim, dobro je neću stajati ovde do ujutru. Opali, cokće, kaže-jaoo, nisam u centar. Ja kontam, dobro početnička priča,dešava se santim gore santim dole, ipak prvi put pucaš u takvu metu, i meni se dešava, koji se ne skidam sa cevke..Puca dalje, komentariše: opet sam promašila...i dočekam ja da ispuca ona pet po meti, Kažem: ajd vala dosta ti je bilo, idem da vidim šta si napravila. Odem i zaćutim sa priglupim izrazom lica, ko kad u Zadrugi saznaju da jedan od ukućana ima pravu diplomu
Ona me gleda, polu nezainteresovano: Sve sam promašila, ha?. Nisi, ćero, pogodila si, tj. ta puška, ti si samo ciljala....

Btw, pre ovog gadjanja, moje žensko čeljade je u svom životu izbacilo iz raznih VP koje sam do sada imao ukupno oko 30tak dijabola, jer za više od toga nije imala baš živaca, ni strpljenja, uvek sa završnom rečenicom: E, ne mogu više, aj ti...!
Dakle, možda je do nadarenog strelca, al ima dosta i do puške...!!
Ja pokušao da je animiram: Ti si ćero tatin sin, ajd da malo treniraš, vidi kako ti dobro ide! Skačem, obigravam, izlivam adrenalin po onom prašnjavom tavanu. Gleda me ćera, imam utisak pomalo i sažaljivo, pa valjda da me primiri (ono: dete najbolje razume svog roditelja) prospe jednostavna odgovor: Pa dobro, aj videću, ne znam..!.
Šta reći?!
Valjda ću je privoleti da nastavi...

p.s. priča je napisana u lagano šaljivom tonu, radi zabave i potenciranja kvaliteta pojedinih pušaka, od kojih sam jedan od ponosnih vlasnika i ja

[goxy]

Kolega Srpche mišljenja sam da ćera ne treba više da uzima pušku i ruke.Nabiće nam svima komplekse, a još smo mišljenja da znamo da gađamo.

P.S.Tekstove koje napišeš pravo je zadovoljstvo pročitati i drže pažnju.

[Joca]

Meni je lako. Znam da ne znam, ne sekiram se previše i uživam. A kada vidim ovakve rezultate mogu samo da se sakrijem negde i ćutim.

[SrđanMilenković]

Nije samo VP gadjanje boles, već je i ovaj forum malo boles...pa kad imam vremena, ja krenem na lečenje...elem, ajd malo da osvežim temu...Juče sam opet vrteo u glavi večito pitanje: ako pogodiš (ili ako promašiš), jel do tebe il je do puške? I mislim da ima poooodosta i do puške. A evo zašto. Ja sam ponosni vlasnik jednog ženskog deteta (msm i jednog muškog, al on trenutno nije subjekt priče), koje je, ljubi je tata, uglavnom na mene, a ono što ne bih komentarisao ima na majku. Elem, par puta sam je na placu, ponudio (čitaj ubedjivao) da proba malo pušku. Uglavnom je smorena, jer ženska ćud je čudo i kad mi je u par navrata uspelo, gledao sam kako šiša čepove na 15 metara ili svraku izmešta iz ravnoteže i resetuje na 20m. Da budem iskren, letele su kuglice i gde god okolo, ali u manjoj meri. Naravno pun ljubavi prema mladučetu, osmeh mi je kružio ispod ušiju oko cele glave i bez obzira na njenu "cool" facu na kojoj se ocrtavalo pitanje: alo bre tata šta se gubiš, u čemu je problem, nanišanim, okinem i čep odleti. Ja sam joj uporno govorio kako je sve to super, i kako ima dara, ali da ima i početničke sreće, al neka samo ona puca još, što je obično završavalo sa: ne mogu više, smorilo me...
I tako juče se obresmo na našem lepom prašnjavom tavnskom prostoru zgrade, te rekoh dotičnoj: Ajd sad sa mnom, do sad si nešto puckala po metalnim svrakama i čepovima, sad ću postaviti jednu BR metu, čisto da probaš. Sede devojka, meta stoji na 20m, ona uhvatila Fx-a, pola sata vrti glavom da uhvati pun krug u optici, već počinje da me nervira-te muti joj se, te smeta joj naslon, te ne zna šta treba da gleda i mrljavi tako dok nije našla poziciju. Ja već sa tihom nervozom, odbrojavam u sebi od 10 naopačke, i kažem-ajd više pucaj. Pita: u šta gadjam? U mene!!!!, Pa u crni mali krug u sredini mete, u šta bi bre!!!!. Krene ona polako, vidim, dobro je neću stajati ovde do ujutru. Opali, cokće, kaže-jaoo, nisam u centar. Ja kontam, dobro početnička priča,dešava se santim gore santim dole, ipak prvi put pucaš u takvu metu, i meni se dešava, koji se ne skidam sa cevke..Puca dalje, komentariše: opet sam promašila...i dočekam ja da ispuca ona pet po meti, Kažem: ajd vala dosta ti je bilo, idem da vidim šta si napravila. Odem i zaćutim sa priglupim izrazom lica, ko kad u Zadrugi saznaju da jedan od ukućana ima pravu diplomu
Ona me gleda, polu nezainteresovano: Sve sam promašila, ha?. Nisi, ćero, pogodila si, tj. ta puška, ti si samo ciljala....

20m 5x.jpg

Btw, pre ovog gadjanja, moje žensko čeljade je u svom životu izbacilo iz raznih VP koje sam do sada imao ukupno oko 30tak dijabola, jer za više od toga nije imala baš živaca, ni strpljenja, uvek sa završnom rečenicom: E, ne mogu više, aj ti...!
Dakle, možda je do nadarenog strelca, al ima dosta i do puške...!!
Ja pokušao da je animiram: Ti si ćero tatin sin, ajd da malo treniraš, vidi kako ti dobro ide! Skačem, obigravam, izlivam adrenalin po onom prašnjavom tavanu. Gleda me ćera, imam utisak pomalo i sažaljivo, pa valjda da me primiri (ono: dete najbolje razume svog roditelja) prospe jednostavna odgovor: Pa dobro, aj videću, ne znam..!.
Šta reći?!
Valjda ću je privoleti da nastavi...

p.s. priča je napisana u lagano šaljivom tonu, radi zabave i potenciranja kvaliteta pojedinih pušaka, od kojih sam jedan od ponosnih vlasnika i ja

Ovo je bombona.Verovatno je i nasledno,samo što se ona ne nervira kada promaši.

[Lane]

Srbo, sad bar znas da nije do puske

[VladanLukovic]

@Srpche
Hehehe, sjajno napisano! Cera ti je carica.
Sto me potseti na dogadjaj od pre neki dan sa mojom cerom...
Gadjamo na nekih 25m i sad one moje grupe sarene, rupe jedna do druge ali sa malo papira izmedju.
Uze ona da ispuca 10ak komada, ja vidim nesto pocrneo taj deo papira.... odem do mete bolje da pogledam, ono jedna rupa od 9-10mm. Reko bravo! Svaka cast! Jesi li gadjala sve u ovu jednu metu?
A ona kaze jesam, jesam, samo sam pomerala po malo da vidim kako se siri krug

[SrpcheTheGreat]