Diana Mod. 75

[SteffAirguns]

Diana 75 HV je verovatno najkomplikovanija vazdušna puška u mojoj kolekciji, ali ujedno i jedna od tehnički najimpresivnijih koje posedujem.

Radi se o beztrzajnoj springerici koja koristi čuveni GISS sistem sa dva klipa koji se kreću u suprotnim smerovima i sudaraju, čime se praktično potpuno eliminiše trzaj pri opaljenju. U sistemu se nalaze i zupčanici koji sinhronizuju rad klipova, a repetiranje se vrši polugom sa strane. Kada se sve to sagleda, jasno je koliko je ovo kompleksno i zanimljivo inženjersko rešenje.

Diana je kroz istoriju volela da pravi veoma kompleksna mehanička rešenja, i kod pištolja, i kod springerica, i kod SSP sistema. Ta sklonost ka komplikovanju donela je neka fascinantna tehnička dostignuća, ali je verovatno i jedan od razloga zašto takve konstrukcije nisu uvek bile najpraktičnije za široku upotrebu.

Istina je da ovakva puška zahteva pažljivije održavanje nego neke druge match puške tog vremena. Ako se zapusti ili koristi grubo, može da pravi ozbiljne probleme, a delovi su danas retki i skupi.

Upravo zbog toga su se u takmičarskom streljaštvu mnogo bolje i masovnije plasirali modeli poput FWB 300S i Anschütz LG380, koji su bili jednostavniji, robusniji i pre svega izuzetno ponovljivi u radu. Ta jednostavnost konstrukcije i pouzdanost su se na kraju pokazali kao velika prednost.

Sa druge strane, kada je Diana 75 očuvana i pravilno servisirana, to je izuzetno precizna puška. Po preciznosti je potpuno ravnopravna sa FWB 300S i Anschütz 380, koje takođe imam u kolekciji i sa kojima sam je direktno upoređivao.

Okidač je fantastičan, kundak lepo podesiv, a brzina dijabole kod ovog modela je oko 185 m/s, što je više nego dovoljno za vrhunsku preciznost na 10 metara.

GISS sistem ostaje jedno od najzanimljivijih mehaničkih rešenja ikada viđenih kod opružnih vazdušnih pušaka. Nije možda bio najjednostavniji niti najjeftiniji put, ali je svakako bio fascinantan primer nemačkog inženjerstva tog vremena.

Nažalost, Diana danas više nije ona kompanija kakva je nekada bila. Današnja proizvodnja i filozofija fabrike su daleko od stare nemačke Diane kakvu pamtimo iz zlatnog doba vazdušnog oružja, i mnogi će se složiti da je kvalitet i pristup danas bliži industrijskom masovnom modelu proizvodnje nego nekadašnjem nemačkom inženjerskom perfekcionizmu.

Upravo zato su ovakve puške poput Diane 75 danas još zanimljivije kolekcionarima, jer predstavljaju jedno vreme kada su proizvođači pokušavali da pomere granice tehnologije, čak i kada je to značilo pravljenje veoma kompleksnih i skupih konstrukcija.

Za mene lično, Diana 75 HV ostaje jedna od najzanimljivijih i tehnički najimpresivnijih pušaka u kolekciji.

 

[SteffAirguns]

Diana 75 HV – Kad shvatiš zašto je “Made in West Germany” i dalje sinonim za kvalitet

Moram priznati da sam od ove puške imao velika očekivanja. Već sam ranije posedovao običnu Diana 75B, tako da sam znao šta GISS sistem može. Međutim, ova 75 HV (High Velocity) verzija me je iskreno iznenadila.

Prva stvar koju sam pomislio kada sam je uzeo u ruke bila je:

“Čoveče… ovo je napravljeno da traje nekoliko života.”

Kvalitet izrade je neverovatan. Sve je od čelika, masivno, precizno obrađeno i ostavlja utisak kao da držiš neku malu haubicu. Kada je neko drugi uzme u ruke, tek tada shvatiš koliko je zapravo velika i teška puška.

Moja je pritom bila skoro kompletno servisirana, sa zamenjenim svim potrošnim delovima, tako da je mehanizam radio bukvalno kao nov.

GISS sistem je i danas fascinantan.

Ko nikada nije pucao iz Diane 75 teško može da razume koliko je taj sistem bio ispred svog vremena.

Prilikom opaljenja praktično nema nikakvog trzaja. Nema onog karakterističnog “šuta” koji imaju klasične opružne puške, nema poskakivanja, nema borbe sa puškom. Samo kratak, mekan zvuk i dijabola je već na meti.

Neverovatno je da opružna puška može da se ponaša toliko mirno.

High Velocity model.

Za razliku od standardne 75B, HV verzija donosi nekoliko veoma korisnih unapređenja.

Dobija potpuno podesiv obraznik i podesiv potkundak, tako da se kundak može prilagoditi praktično svakom strelcu.

Iako nema gotovo nikakav trzaj, brzina je iznenađujuće dobra. Kod moje puške meri oko 191–192 m/s, što je sasvim dovoljno za ozbiljno gađanje na većim daljinama.

U tom trenutku mi je pala jedna ideja.

Zašto ne probati Benchrest na 25 metara?

Montiranje optike.

Tu je nastao prvi problem.

Originalni prednji tunel na Diani 75 HV nije običan tunel. U njemu se nalazi promenljiva iris-blenda koja se okreće i podešava otvor u zavisnosti od svetla i daljine. Sjajno rešenje za dioptersko gađanje.

Ali…

…meni je trebala optika.

Odlučio sam se za Vector Optics Sentinel X 10-40x50 jer poseduje tu finu koncanicu za BR koja meni treba.

Pošto se tunel praktično ne skida, morao sam da podignem optiku pomoću AJP risera koji već ima ugrađen pad od 20 MOA.

Mislio sam da će to biti dovoljno.

Nije bilo.

I dalje mi je nedostajalo dosta elevacije.

Pošto nisam imao podesive 30 mm nosače, morao sam malo da improvizujem. Isekao sam tanke listiće aluminijuma od limenke i napravio mali shim ispod zadnjeg nosača.

Usput sam primetio da kineski nosači koje koristim iako su ok i dobar su kvalitet imaju gumeni zaštitni umetak (kao neki flaster) koji je prilično debeo i elastičan. Skinuo sam ga sa prednjeg nosača, a pozadi ostavio samo jedan ili dva veoma tanka aluminijumska listića.

Rezultat me je baš iznenadio.

Dobio sam sasvim dovoljno dodatne elevacije i optiku sam bez problema upucao.

Nekada malo improvizacije zaista odradi posao.

Prvo testiranje.

Za grupisanje sam koristio kvalitetne papirne mete, a ne splash mete koje danas koristim uglavnom samo za brzo upucavanje optike.

Najbolje rezultate dale su QYS Streamlined 0.55g dijabole.

Na 25 metara pet pogodaka prošlo je praktično kroz jednu proširenu rupu.

Naravno, vreme mi je išlo na ruku jer gotovo da nije bilo vetra, ali rezultat me je ipak iskreno oduševio.

Tek tada sam shvatio koliko je ova puška zapravo precizna.

Sledeći korak

Pošto mi stigao bipod za Impact-a, nabavio sam i adapter sa UIT šine na Picatinny.

Plan je da probam Dianu i sa bipodom, bez prednjeg rest-a, čisto da vidim kako će se ponašati u Benchrest disciplini.

Mislim da bi to mogao biti veoma zanimljiv eksperiment.

Diana 75 HV ili FWB 300S?

Pošto posedujem i Feinwerkbau 300S, poređenje je bilo neizbežno.

FWB 300S je legendarna puška, ali njen sistem sa kliznim sankama ipak zahteva malo više pažnje pri izboru optike zbog mase i kretanja kompletnog sistema pri opaljenju.

Kod Diane 75 toga praktično nema. GISS sistem radi toliko mirno da puška deluje skoro kao PCP.

Razmišljao sam i da za ovo testiranje iskoristim Anschütz LG380, ali mi je bilo žao da skidam diopter sa njega. Osim toga, i on je sam po sebi apsolutni laser na 10 metara.

Zaključak.

Diana 75 nije jednostavna puška.

Njena konstrukcija je veoma kompleksna i servis nije posao za svakoga. Međutim, kada naiđete na primerak koji je pravilno servisiran i podešen, dobijate jednu od najboljih match opružnih pušaka ikada napravljenih.

Posle ovog testiranja potpuno mi je jasno zašto je Diana 75 stekla gotovo kultni status među ljubiteljima vrhunskih springerica.

Za mene je ovo jedna od onih pušaka koje se ne prodaju. Jednostavno predstavlja deo istorije vazdušnog streljaštva, a pritom i danas bez ikakvih problema može da pokaže zube mnogo modernijim puškama.

 

[SteffAirguns]

Jedina veća zamerka koju imam na Diana 75 HV jeste ergonomija prilikom gađanja iz stava. Puška je izuzetno masivna i teška, a iskreno, nikako mi ne leži u ruci kao standardna 75B koju sam ranije imao. Ona mi je bila kao salivena – prirodna, odlično balansirana i mnogo prijatnija za stajaće gađanje. Kod HV modela je potpuno drugačija priča. Oseća se dodatna težina, glomaznija je i posle kraćeg vremena ruka jednostavno počinje da se zamara. Baš cudan položaj ima rukohvat , a možda sam i ja sitan za nju. Moj ćale na slici dole definitivno izgleda sitno u odnosu na nju
Međutim, čim je spustite na sto ili kvalitetan prednji rest, sve njene mane praktično nestaju. Tada dolaze do izražaja neverovatna preciznost, potpuno odsustvo trzaja i vrhunski GISS sistem. Zbog toga mislim da je HV mnogo više puška za precizno gađanje sa oslonca nego za klasične streljačke discipline iz stava.

Naravno, ovo je moje lično iskustvo, ali verujem da će se mnogi složiti da je standardna Diana 75B ipak ergonomičnija za strelce koji najveći deo vremena pucaju iz stojećeg stava. Sa druge strane, ako vam je prioritet apsolutna preciznost sa stola ili benchrest, onda je HV zaista fenomenalna puška.