milanmimao@yahoo.com
Active member
Tu se nije ni radilo o igrackama...@Srpche: komentar meseca!- ne ustupa Momi Kaporu.
Jagodinka Simonović - ime i prezime, i zajedno i ponaosob, predivni su (em zvuče lepo, em srbski da srbskije nemož' da bidne - nije ovo nacionalizam nego poetizam, da se razumemo
Apropos ''skidanja'' plišanih zeka i drugih igračaka: ćale mi je, 1970-i neke godine kupio springericu ''Baikal''. Blizu mesta našeg stanovanja bio je (uglavnom tokom leta) stacioniran jedan zabavni park-igraonica (poveća kamp-prikolica u kojoj je obitavao vlasnik-nadzornik i čije je prozorče služilo kao šalter za prodaju žetona). Pod šatrom, 5-6 flipera, 2-3 ''ručna fudbala'' i... ''streljana''. Jedno veče, ja se ne vratih na vreme, zaigrah se, spiskah mesečni džeparac na fliperima, kad, eto ti mog matorog - došao sa namerom da me vrne doma sve vukuć' me za ušesa. Međutim, privučen prizorom pucačine, kojom su prilikom, bezuspešno, dva moja vršnjaka (osmi osnovne - prvi srednje) pokušavala da nešto pogode ''čikinom'' puškom, ćale naprečac odluči da se oproba. I, naravno, ispromašuje se onoliko! On, rođeni borac, učesnik proboja Sremskog Fronta, jedan od najmlađih oficira novoosnovane JA (kasnije: JNA), bio je besan kao ris! Umesto da me povede kući, ostavio me u igraonici, sam otišao kući i kroz 5 minuta se vratio sa ''ruskinjom'' i kutijom dijabola. Vlasnik se, onako reda radi (jer ćale je bio ljudeskara i lokalni badža, rezervni kapetan prve klase itd.) malo snebivao, a onda je dopustio da na igračke pucamo ''ruskinjom'', po nekoliko puta, naizmenice ćale i ja. Poskidasmo sve što je tamo bilo naređano. Ćale mi je, u oduševljenju sve oprostio, a vlasniku igraonice sve igračke ostavio...
Lepa uspomena...