U Belgiju smo stigli u sredu posle podne, takmicarski dani su bili cetvrtak, petak i subota. Shooting range je bio otvoren jos od ponedeljka, i strelci su tako i poceli da pristizu. Mi smo zbog dugog puta, i poslovnih obaveza krenuli tek u utorak, i stigli u sredu, sto ce se kasnije ispostaviti kao greska, i ja sam platio danak neiskustvu.
U sredu ujutro dolazimo na shooting range, pored gomile ljudi cekam da se pojavi prazno mesto na liniji, i sedam. Kolege oko mene komentarisu da li pogadjaju mus ili ne, dok ja vec sa prvih par hitaca shvatam da nesto dobro nije u redu. Uopste nisam bio na meti, tj klikovi su se pomerili za pola revolucije na turetu. Reko ok, da vidim jeli ista razlika na svim daljinama, medjutim ne. Linearno je rasla, tj povecavao se broj klikova sa daljinom. Padne me na pamet na brzinu da je problem u nosacima i da je inklinacija poremecena, ali za to nemam vremena, i odlucujem se da ponovo upucam pusku na date daljine. Ostali takmicari lagano napustaju shooting range, odlaze na centralno mesto gde se citaju parovi i odakle se krece. Ja ostajem sam, i upucavam i pisem sebi na papir nove klikove na date daljine od 10 do 50 svaka po 5m razmaka. Mislim se, nije to precizno, ali cu moci da pucam makar.
Dok sam zavrsio, naravno ispraznio sam cilindar i ostao bez vazduha, pa dok sam i vazduh resio, moj partner iz UK je vec ispucao 3 staze i meni lagano upisao nule za pozicije na koje se nisam pojavio. Uskacem na takmicenje, pokusavam da gadjam ali opet nije precizno ni ono sada novo upisano, puska podbacuje. Onda sam tokom takmicenja pokusavao da korigujem sebe i da gadjam iznad mete, plus korekcija u stranu zbog vetra. Krajnji rezultat takvog mucenja je bio 27 za prvi dan.
Posle takmicenja smo svi opet dosli na shooting range, najvise zbog mene i mog problema, misleci da je problem u brzini koja je pala. Rasklapaj pusku, dizi brzinu, i evo ga stari moji upisani klikovi su se gadjali. Mislio sam da je problem resen i da cu sutra konacno poceti normalno da pucam i budem ravnopravan takmicar.
Sutra je bilo jos gore. Na shooting range proveri sve radi, takmicenje pocinje, ja od prvih 10 meta obaram 8, i onda pocinje neobjasnjivo podbacivanje. Opet sam 2-4 cm ispod kill zone otvora. Opet sam pokusavao da radim svoju odokativnu korekciju, ali nisam imao volje vise kao dan pre. Jos je i taj drugi dan kisa tukla, da sam samo cekao da se sve zavrsi. Rezultat drugog dana moje patnje je bio 20.
Treci dan provera brzine na shooting range strelistu, to je ok, opet sam negde sa klikovima ko zna gde. Definitivno donosim odluku da necu vise da se mucim, krecem da ostavim pusku u kombi. Goksi kada je to video, prilazi i kaze a jesu li tebi dobro stegnuti donji stoper imbusi na nosacima optike? Reko nemam pojma, niti me to interesuje, ja vise necu da pucam. Goksi kaze pusti mene sada, i uzima mi pusku, popusta dobro stegnute bocne sarafe na nosacima, pita gde bije puska, ja kazem da podbacuje, i fino podesava na donjim crvicima. Ja probam da pucam, bolje je puno, fali jos malo ugla, jos mali pokret imbusom, i ja sam na meti. Stezanje sarafa, popravka koncanice po hotizontali, i ja dobijem mus na 10, pa na 20. Cuje se zvizduk za odlazak na centralno mesto i pocetak, Goksi kaze gadjaj na 50m nemamo vremena za sve daljine da gadjas. Ja pucam na metu koja ja postavljena na 50m, i obaram iz prve. To je to, kreci!
Rezultat treceg dana je bio 37 i ja sam konacno mogao da vodim borbu samo sa metama i vetrom, a ne i sa puskom.
Problem sa podesavajucim nosacima je bio kamufliran sa padom brzine, gde sam posle prvog dana mislio da je do toga, i kada sam povecao brzinu, izgleda da sam drugacije uhvatio pusku za optiku kada sam je vadio iz torbe, i vratio inklinaciju opet u nulu. I tada mi se opet sve kao gadjalo. Medjutim u toku drugog dana, vadeci pusku svaki put sam je hvatao za optiku i malo po malo menjao ugao.
Prva lekcija naucena- na velika takmicenja obavezno doci jedan dan ranije, i ceo dan pucati, sve dobro proveriti i biti siguran u opremu. Streljastvo je tehnicki sport, i ne takmice se samo ljudi nego i oprema (sto mene licno prilicno nervira).
Sto se tice celog kursa, postavke meta, to bi mogao neko drugi od kolega da napise, da ja ne davim previse, samo cu kratko reci da je na oko lagan teren, ispao lepo tezak zbog smanjenih otvora na metama. Na daljinama 20+ metara bilo je meta se otvorima 15mm, i na daljinama 35+ metara bilo je meta sa otvorima 25mm.
Sto se tice nase ekipe, bili smo slozni, nastupali kao tim, osim mene svi odlicno ispucali, sto je na kraju rezultiralo nagradom na zavrsnoj ceremoniji, na koju smo ponosni.
Sve ukupno, lepo iskustvo u zivotu jednog strelca amatera.
Pre samo neÅ”to viÅ”e od godinu dana Field Target je u Srbiji bio skoro nepoznat, dok se ekipa zaljubljenika nije okupila i pokrenula priÄu koja je danas veÄ ozbiljno uznapredovala. Toliko, da strelci iz Srbije pucaju sa najboljim strelcima Evrope. Prvo u Bugarskoj, sada u Belgiji, a siguran sam da Äe biti joÅ”. Naravno, bilo je i biÄe i domaÄih okupljanja i takmiÄenja, tako da je to lepa prilika za sve da doÄu i oprobaju se u Field Targetu.