SrpcheTheGreat
Well-known member
Mislim da o ovome nigde nije bilo reči na forumu. S obzirom da sam već udavio neke svoje sagovornike ovom temom, red je da udavim i ostatak forumskom sveta, tj. mnogobrojnog članstva. Dakle,u zadnje vreme sam se poprilično zanimao za zakonitosti kosog hica, jer ni jednu šišarku nisam oborio sa visine veće od 3m. Elem, u idealnim uslovima pucanja po horizontali, svako od nas je u prilici da dostigne maksimum svojih mogućnosti, pogotovo ako se puca sa fiksnog oslonca. Medjutim, pri gadjanju pod odredjenim uglom, stvari se malko komplikuju. Ono što je svima poznato, to je da gravitacija ima konstatan uticaj na putanju nekog projektila, pa i dijabole, ali se taj uticaj menja sa promenom ugla putanje projektila. Delovanje sile gravitacije najveće je i najefikasnije kada deluje pod pravim uglom na putanju. Tada dobijamo tzv “krivu putanje” ili “parabolu hica”. Medjutim, kada je putanja dijabole pod uglom, visokim ili niskim u odnosu na tlo, gravitacija više utiče na brzinu projektila nego na zakrivljenost putanje. Za rezultat imamo da putanja dijabole trpi manja “savijanja” prema zemlji i dijabola leti na ravnijoj putanji. To znači da pri pucanju i prema gore i prema dole, dijabola uvek prolazi iznad mete, ako se ne vrši nikakva korekcija.
Kako se može doći do prave putanje pri pucanju pod uglom? Pa može na više načina. Može se postavljati meta na različitim distancama i uglovima i pucati dok se ne dodje do korekcije, ali u realnim uslovima je to malko komplikovano pošto treba i terena i merdevina. Može se koristiti i aplikacija za računanje kosog hica na mobilnom telefonu, sa čime ja nisam uopšte familijaran i preko programa odredjivati korekcija. Može se koristiti i daljinomer (košta brate mili ko djavo) sa inklinomerom, pa dobiti podatke. A može i neki običan način, za koji nisam siguran da funkcioniše dok ne budem u prilici da ga testiram. Evo kako bi to izgledalo.
Dakle, “prava, balistička distanca” je horizontalna udaljenost mete od strelca. Ako je ona postavljena u nivou strelca, onda ona odgovara realnoj distanci mete od strelca. Medjutim, ako je meta pod uglom, onda se balistička distanca dobija iz jednostavne formule koja glasi:
kosinus ugla pod kojim je meta X realna distanca do mete (koja stoji pod tim nekim uglom).
Npr, ako je meta postavljena na 20m od strelca i pod uglom od 30 stepeni, njena balistička distanca po ovoj formuli biće:
kosinus (300), što iznosi 0,87 x 20m (distanca do mete) = 17,4m
To znači da distanca na kojoj treba gadjati metu postavljenu na 20m pod uglom od 30 stepeni iznosi 17.4m
Evo kako to izgleda kada se preračunaju distance do 50m do ugla od 70 stepeni.
Ja sam ovu tabelu iskoristio na sledeći način. Ako imam metu koji stoji pod uglom od 45 stepeni na 20m od mene, njena balistička distanca će po formuli koja je gore navedena iznositi 14m. Ako je moja optika upucana na 25m, pri gadjanju na 14m po horizontali, moram da korigujem centar gadjanja tako što ću končanicu postaviti na 1 dot ispod centra končanice (-1 dot). Prema tome, ovu korekciju ću primeniti kada gadjam metu udaljenu 20m od mene pod uglom od 45 stepeni, jer je tada moja balistička distanca 14m, što podrazumeva korekciju od -1dot.
Ako se pogleda tabela, vidi se da različite distance i različiti uglovi pod kojim može da stoji meta imaju istu korekciju na končanici, jer odgovaraju korekciji koja se pravi pri horizontalnom gadjanju. U ovom primeru, sve distance i svi uglovi meta, koji za vrednost balističke krive daju distancu od 13-15 metara, koriguju se preko “-1” dota na končanici, dakle 15m pod uglom od 10 - 30 stepeni, 18m pod uglom od 25-40 stepeni i 20m pod uglom od 40 -45 stepeni.
Kako se može doći do prave putanje pri pucanju pod uglom? Pa može na više načina. Može se postavljati meta na različitim distancama i uglovima i pucati dok se ne dodje do korekcije, ali u realnim uslovima je to malko komplikovano pošto treba i terena i merdevina. Može se koristiti i aplikacija za računanje kosog hica na mobilnom telefonu, sa čime ja nisam uopšte familijaran i preko programa odredjivati korekcija. Može se koristiti i daljinomer (košta brate mili ko djavo) sa inklinomerom, pa dobiti podatke. A može i neki običan način, za koji nisam siguran da funkcioniše dok ne budem u prilici da ga testiram. Evo kako bi to izgledalo.
Dakle, “prava, balistička distanca” je horizontalna udaljenost mete od strelca. Ako je ona postavljena u nivou strelca, onda ona odgovara realnoj distanci mete od strelca. Medjutim, ako je meta pod uglom, onda se balistička distanca dobija iz jednostavne formule koja glasi:
kosinus ugla pod kojim je meta X realna distanca do mete (koja stoji pod tim nekim uglom).
Npr, ako je meta postavljena na 20m od strelca i pod uglom od 30 stepeni, njena balistička distanca po ovoj formuli biće:
kosinus (300), što iznosi 0,87 x 20m (distanca do mete) = 17,4m
To znači da distanca na kojoj treba gadjati metu postavljenu na 20m pod uglom od 30 stepeni iznosi 17.4m
Evo kako to izgleda kada se preračunaju distance do 50m do ugla od 70 stepeni.
Ja sam ovu tabelu iskoristio na sledeći način. Ako imam metu koji stoji pod uglom od 45 stepeni na 20m od mene, njena balistička distanca će po formuli koja je gore navedena iznositi 14m. Ako je moja optika upucana na 25m, pri gadjanju na 14m po horizontali, moram da korigujem centar gadjanja tako što ću končanicu postaviti na 1 dot ispod centra končanice (-1 dot). Prema tome, ovu korekciju ću primeniti kada gadjam metu udaljenu 20m od mene pod uglom od 45 stepeni, jer je tada moja balistička distanca 14m, što podrazumeva korekciju od -1dot.
Ako se pogleda tabela, vidi se da različite distance i različiti uglovi pod kojim može da stoji meta imaju istu korekciju na končanici, jer odgovaraju korekciji koja se pravi pri horizontalnom gadjanju. U ovom primeru, sve distance i svi uglovi meta, koji za vrednost balističke krive daju distancu od 13-15 metara, koriguju se preko “-1” dota na končanici, dakle 15m pod uglom od 10 - 30 stepeni, 18m pod uglom od 25-40 stepeni i 20m pod uglom od 40 -45 stepeni.
Šalim se malo, neke osnove balistike i kosog hica sam proučio na osnovu Larouss-ove Velike enciklopedije lova, kao i legendarne knjige Sportsko streljaštvo, ali u praksi sam to retko primenjivao, jer nije bilo mnogo prilike.
