Moja spring, ssp & co2 kolekcija

[aleksandarantonic]

Od trenutka kada sam pre pet šest godina prodao sve što sam imao od Comete, uključujući i moj prvi PCP Cometa Orion sa svom pratećom opremom, i prešao na Weihrauch sa mojom prvom njihovom puškom, HW97KT, nisam ni u jednom trenutku pomislio da ću se ikada vratiti u PCP svet.

Ulazak u ozbiljan svet springerica potpuno mi je promenio pogled na ovaj hobi. Taj osećaj, ta mehanika, ta duša koju springerice imaju pri svakom hicu, kao i smirenost i preciznost SSP sistema, učinili su da PCP jednostavno više ne bude nešto što me privlači. Iskreno, bio sam siguran da se tu moja priča završava. Jedini scenario u kojem sam mogao da zamislim povratak bio je da se pojavi nešto zaista posebno, nešto što bi u meni ponovo probudilo onu iskru i uzbuđenje koje sam imao na početku.

I taj trenutak je sada došao.

Pružena mi je prilika da dođem do jedne legendarne puške koju sam oduvek cenio i potajno želeo, iako nikada nisam mislio da ću je zaista i kupiti. U tom procesu sam se setio reči našeg kolege Webley Scotta, da kolekcija treba da ima smisla. Nije poenta imati što više komada, već imati prave komade.

Tada sam shvatio da mi ne trebaju tri Feinwerkbau opružna pištolja, da mi ne treba svaki SSP koji mogu da nađem, niti svaka springerica koja mi se pojavi na putu. Počeo sam da gledam svoju kolekciju drugačije, da je suzbijem i pročistim, da ostane ono što zaista ima vrednost i značenje za mene.

Zbog toga sam odlučio da deo kolekcije prosledim dalje. Dosta springerica, dosta SSP pušaka i pištolja je otišlo i otićiće novim vlasnicima.

I tu dolazimo do Walthera.

Walther LG400 Anatomic Field Target je nešto što sam dugo gledao izdaleka, bez realne ideje da će ikada završiti kod mene. A onda se ukazala prilika. Moj dobar prijatelj mi je ponudio i Steyr Evo 10 pištolj, i u tom trenutku sam shvatio da je vreme da presečem. Da prodam ono što mi više ne znači kao nekada i da napravim mesto za nešto što me ponovo pokreće.

Odlučio sam da zadržim jedan vrhunski opružni pištolj, nekoliko meni bitnih SSP pušaka i par pažljivo odabranih springerica, i da polako, ali smisleno, ponovo uđem u PCP svet.

Kupio sam opremu, uzeo karbonsku bocu od 6.8 litara, obezbedio sve što je potrebno da sistem funkcioniše kako treba. I onda, gotovo neverovatno, u roku od par dana stvari su krenule same od sebe.

Preko mog oca i njegovog saradnika, ukazala se još jedna prilika. U pitanju su Walther LP400, Steyr LP5 sa LP50 okidačkom jedinicom, kao i Anschütz 8001.

Sve se nekako složilo u pravom trenutku.

Iz potpune ravnodušnosti prema PCP-u, ušao sam ponovo u taj svet, ali ovaj put sa mnogo više iskustva, jasnijom vizijom i, najvažnije, sa kolekcijom koja sada ima smisao.

Želja mi je, cilj mi je i plan mi je, i već sam krenuo da ga sprovodim, da pokušam da se oprobam u što više disciplina, s obzirom da imam takmičarsku licencu. Planiram da se takmičim u Field Targetu, Hunter Field Targetu, benchrestu i na 10 metara, kako pištoljem tako i standardnom i serijskom puškom.

Daću sve od sebe da opravdam ovu želju i strast koju imam prema svemu ovome. Ne želim da budem samo kolekcionar, već i ozbiljan strelac koji želi nešto da postigne u ovom sportu. Za mene ovo odavno nije samo hobi, već velika strast i ljubav prema streljaštvu.

Trenutno sam u fazi prilagođavanja svega sebi. Walther sam već prilagodio, dodao neke svoje detalje i sredio ga po svom ukusu. Došao je sa levoručkim rukohvatom, ali sam ga zamenio novim crno sivim laminiranim rukohvatom za desnu ruku.

Isto važi i za Steyr Evo 10, koji je takođe stigao u levoj varijanti, ali mi je već stigao novi Steyr drveni desnoruki rukohvat koji treba da montiram.

Na Anschütz 8001 sam dodao moj iris na diopter, stavio novi Anschütz butt plate i generalno se potrudio da sve maksimalno prilagodim sebi koristeći i ono što već imam od opreme.

Walther je već spreman i podešen za sva moguća takmičenja i jedva čekam da ga izvedem među ljude i da se družimo na liniji.

Steyr LP5 je nešto potpuno drugačije. Iskreno, jedna od najzanimljivijih i najzabavnijih stvari koje sam ikada pucao. Ima magazin za pet dijabola, poluautomatski sistem i namenjen je za rapid fire na 25 metara. Jedva čekam da se i tu ozbiljnije oprobam.

Za sada nisam pravio neke konkretne grupe, jer sam i dalje u procesu sređivanja prostora, organizacije ormara, kao i finog podešavanja i prilagođavanja oružja sebi.

Prvo pojavljivanje biće već 18. u subotu na benchrestu u Bariču pa ćemo videti kako će to proći.

U narednom periodu kačiću više slika meta, kako iz stava tako i sa naslona, na 10 i na 25 metara. Plan mi je da budem mnogo aktivniji na forumu, da delim rezultate i da sa svima vama diskutujem, razmenjujem iskustva i učim dalje.

Walther LGM-1,Walther LGR 100 godišnjica , Heinel Suhl 3.112, HW45 i mozda još neki komadi će ići na prodaju. Pa se javljajte ako ste zainteresovani. Sve je u servisiranom, kao novom stanju...

I eto, to je to za sada.

ja bih ova dva štajera nosio na kukovima, kao Vajat Erp

 

[SteffAirguns]

Danas sam prvi put izašao da se malo družim i upoznam kako valja sa mojim Waltherom. Na njega sam montirao Falcon T50i+ 5-50x60.

Ovo je naše prvo pucanje i moje iz takve neke puške.

Ima još dosta da se upoznamo..

Generalni utisak je stvarno odličan. Puška mi je legla baš kako treba i osećaj pri gađanju je fenomenalan.

Što se dijabola tiče, za sada se kao najbolja pokazala H&N Baracuda Match, ali je bila baš tesna priča između nje, JSB Express i H&N Baracuda Field Target. Sve tri rade lepo i sigurno ću u subotu još jednom proveriti.

Danas nisam previše analizirao, više sam brzinski ispalio 25 br meta da vidim kako sve funkcioniše i kako mi leži set-up. Zadovoljan sam za prvi izlazak, ali ima još prostora da se sve utegne kako treba.

Nažalost, Dianu nisam mogao da upucam. Optika je Delta Optics Titanium 4-16x42 i iako ima skroz podesive sports match nosače, jednostavno nisam uspeo da je dovučem dovoljno u desno. Čak i kada sam nosače maksimalno pomerio ulevo, nije bilo dovoljno klikova. Pogodci idu skoro pola metra levo od mete, tako da to moram da rešim pre subote.

U subotu ću sve ponovo proći polako, sa više fokusa i pažnje, pogotovo na vetar jer tu nema praštanja.

 

[wooyadeen]

Nažalost, Dianu nisam mogao da upucam. Optika je Delta Optics Titanium 4-16x42 i iako ima skroz podesive sports match nosače, jednostavno nisam uspeo da je dovučem dovoljno u desno. Čak i kada sam nosače maksimalno pomerio ulevo, nije bilo dovoljno klikova. Pogodci idu skoro pola metra levo od mete, tako da to moram da rešim pre subote.

Pretpostavljam sa ne zaš da se u tom slučaju prednji pomera u levo a zadnji u desno? Ne pomeraju se oba nosača u istu stranu.

 

[SteffAirguns]

Evo jedne lepe uspomene sa prvog Benchrest takmičenja u organizaciji Saleta Drinjaka. Izuzetno dobro organizovan događaj, prijatna atmosfera i još bolje društvo.

Ovi je ujedno bio i moj prvi izlazak sa Waltherom, kao i prvo ozbiljnije gađanje iz nje. Pre samog takmičenja imao sam samo jedno kratko upucavanje, gde su se H&N Baracuda Match dijabole odmah pokazale kao najbolji izbor. Na 25 metara rezultat je bio praktično rupa u rupu.

Uslovi na stazi nisu bili laki. Tokom gađanja nas je pratio jak i promenljiv vetar koji je svima pravio probleme. A i polomio sam prst... Ipak, u takvim uslovima uspeo sam da osvojim treće mesto, što mi za prvi nastup sa ovom puškom predstavlja veliko zadovoljstvo.

Što se tiče mojih springerica, koje inače čine veliki deo moje kolekcije, ovog puta nisam uspeo da ih pripremim kako treba. Napravio sam grešku sa izborom nosača za optiku, računajući da će bilo koje rešenje biti dovoljno. Međutim, stare takmičarske puške poput Diana 75HV i Anschütz LG380 prvenstveno su konstruisane za diopter i zahtevaju odgovarajuće nosače koji mogu pravilno da legnu na njihov plitak lastin rep. Ovo je svakako dobra lekcija za naredni put i podsetnik koliko je priprema važna.

Na kraju, najveći utisak nosim zbog samog druženja i ljudi. Čestitke Saletu i ekipi iz Bukove Jaruge na odličnoj organizaciji.

Vidimo se na sledećem takmičenju.

 

[Webley & Scott]

Odlicne slike Steff, taman da mi bude drago za vase lepo druzenje i krivo sto nisam malo blize pa da vam se pridruzim...

Pohvalicu Srbi za Srbe zastavu - drago mi je da vidim njeno prisustvo! Bravo momci, sjajna organizacija.

Ako moze malo vise o crnoj 9015 sa futuristickim kundakom - izgleda impresivno !

 

[SteffAirguns]

[mention]Webley & Scott [/mention]

Hvala puno druže, baš mi je drago da ti se sviđa! Nažalost kapiram da si daleko, ali nikad se ne zna, možda se nekad i ukrste putevi pa da zajedno zapucamo

Što se tiče te crne 9015, iskreno ne znam previše detalja jer vlasnik Bojan nije aktivan na forumu. Ali znam da su on i njegov drugar dosta radili oko toga, praktično su sa 3D štampom i epoksijem sami pravili i sklapali kundake baš za Bench Rest takmičenja. Ceo set-up je rađen sa tim posebnim prednjim i zadnjim restovima… Bukvalno babaroga od set-up-a


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[SteffAirguns]

Evo i rezultata. Čestitam još jednom pobednicima!

 

[SteffAirguns]

Danas sam po prvi put pucao moje prvo Field Target takmičenje i iskreno ne mogu biti zadovoljniji.

Potpuni sam početnik kada je u pitanju FT. Do sada nikada nisam trenirao na pravom terenu, niti sam imao iskustva sa pravim metama. Sve što sam imao bio je neki opšti pojam kako to izgleda i funkcioniše.

Dan pre takmičenja sam se maksimalno posvetio pripremi. Uz pomoć dede sam bukvalno išao metar po metar i merio distance kako bih što preciznije odredio paralaksu, daljine i klikove. Optiku sam upucao na 27 metara i onda sam sve ostalo gradio oko toga, koristeći H&N Baracuda Field Target dijabole.

Prezadovoljan sam kako je setup radio i kako sam pucao. Na kraju sam imao 25 od 50 meta, što su mi iskusniji strelci rekli da je više nego dobar rezultat za prvi put. Uslovi su bili baš teški. Jak poprečni vetar, zahtevan teren, kombinacija veoma visokih meta, ali i bliskih i dosta udaljenih.

Ono što je dodatno ulepšalo celo iskustvo je atmosfera. Imali smo goste iz Bugarske i Madjarske, što samo pokazuje koliko je ova disciplina živa i jaka u regionu. Sjajni ljudi i još bolje druženje.

Takmičenje je bilo u organizaciji Serbian Open Field Target organizacije i sve je bilo na vrhunskom nivou.

Slobodno mogu da kažem da sam se navukao i da ću se sve više posvećivati ovome na svim mogućim takmičenjima u Srbiji.

Sledeći korak pored field targeta je i Hunter Field Target. HW77k je već spreman za to u mom custom KT kundaku sa Falcon S10i Plus optikom za hft.

Svakome bih preporučio da proba, ovo je sport koji te vrlo brzo uvuče.

 

[SteffAirguns]

Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Laufer]

Sve cestitke

 

[SteffAirguns]

Hvala


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[SteffAirguns]

Jedva čekam naredno takmičenje i novo druženje.

Nadam se da će i AGS uskoro organizovati nešto pa da se opet okupimo.

 

[mossi]

Što bi @glale rekao, ubivaš. Ko će sad s'tobom pucati!?

Sent from my SM-S911B using Tapatalk

 

[SteffAirguns]

@mossi @glale Nadam se svi Meni je druženje uvek na prvom mestu, pa tek onda takmičenje i jurcanje bodova. Bitno je da se okupljamo, zezamo i delimo ovu našu priču… a ko pobedi, nek mu je u zdravlje

 

[SteffAirguns]

Dragi ljudi,

hvala vam što ste me kao novajliju tako lepo i srdačno dočekali.

 

[SteffAirguns]

Još jedna odlična nedelja provedena na strelištu Bukova Jaruga

 

[SteffAirguns]

Juče smo se opet okupili na standardnom sredinom nedelje druženju kod Maneta, pa sam posle dužeg vremena rešio da ponesem malo više opreme kako bi se nešto testiralo, isprobalo i naravno da se lepo podružimo. Kao i uvek, dobra ekipa, stare priče, zezanje i opuštena atmosfera.

Poneo sam svašta nešto od JSB S100, RWS R10, H&N Finale Match Heavy i još dosta toga. Grupe su bile stvarno lepe i uske, ali kada je Mane prvi put ubacio QYS dijabolu i opalio seriju, nastala je jedna od najužih grupa koje sam ja video, a možda čak i Mane na svojoj stezi.

Plan je bio da testiramo i moj Anschütz 9015 One u 16J, ali iskreno toliko nam se nije skidao kundak zbog same stege da smo odlučili da se ovaj put fokusiramo samo na 8001. Iskreno, nisam se ni pokajao koliko je lepo pokazao potencijal.

Za one koji ne znaju kako funkcioniše testiranje kod njega, donesete svoju pušku, uglavnom ljudi preferiraju PCP zbog lakšeg fiksiranja na stegu, mada mogu i neke beztrzajne springerice. Bitno je samo da puška može lepo da se učvrsti. Onda Mane ispuca po 10 do 20 dijabola iz svake kutije koju donesete, traži najbolju seriju i prati kako se ponaša grupa od 10 pogodaka. Kada se nadje prava serija, uzima se kutija iz te serije i posle samo cepaj.

Na kraju smo napravili smešno dobru grupu od 10 pogodaka od svega 5.52mm. Iskreno, prezadovoljan sam kako se pokazao ovaj “najtanji” Anschütz model, kako bi Mane rekao. Puška je lagana, lepo leži, odlična za 10m, diopteri i nišani su vrhunski, okidač fantastičan, a i broj hitaca po cilindru je baš dobar.

Sve u svemu, odlično druženje i još jedno lepo iskustvo oko testiranja opreme i traženja idealne dijabole za pušku. A ko želi ozbiljno da testira dijabole i serije, zna i sam da je Mane uvek raspoložen da pomogne oko toga.

 

[SteffAirguns]

Mislim da je ovo najlepši deo našeg hobija.

Mnogi misle da je vazdušno streljaštvo samo jurnjava za što manjom grupom, većim rezultatom ili skupljom puškom. Iskreno, po meni je sve to sporedno.

Ono što ovaj hobi čini posebnim su ljudi.

Juče se ekipa okupila kod Maneta. Dočekao nas je kako samo on zna, uz odličan kotlić i pasulj. Deo nas je bio u streljani na ozbiljnom treningu sa elektronskim metama, gde svako vrlo brzo vidi i svoje vrline i svoje mane. Drugi deo je napolju plinkao, isprobavao puške i pištolje, pričao, smejao se i uživao.

Ja sam poneo neke moje stare ljubimce. Brno TAU 7, Feinwerkbau LP65 Mark II, HW75 i naravno moju malu HW30S koju sam sa velikim zadovoljstvom sređivao i budžio.

Moram da priznam da su me ova dva stara takmičarska pištolja potpuno oduševila. Nakon što sam isprobao Medinog novog Walther-a LP500 i napravio stvarno odlične grupe, odmah sam rešio da stanem i na elektronsku metu sa mojim Brno TAU 7 i Feinwerkbau LP65 Mk II. Ljudi, ostao sam bez teksta. Bez ikakvih problema devetke i desetke, i to konstantno, iz serije u seriju, sa oba pištolja.

Ovo je samo još jedan dokaz da kvalitet nema rok trajanja. Kada je nešto napravljeno kako treba, od vrhunskih materijala i sa pravom idejom, ono traje decenijama. LP65 je danas star skoro 60 godina, a TAU preko 35 godina. I dalje bez problema gađaju devetke i desetke, i dalje rade kao sat i pružaju neverovatno zadovoljstvo pri gađanju.

Zato uvek kažem, ako ste u mogućnosti, bolje je kupiti nešto kvalitetno, pa makar bilo i polovno, nego nekoliko jeftinijih stvari koje ćete vremenom menjati. Nije poenta da je sve što je skupo automatski dobro, ali kvalitetno napravljene stvari zaista traju dugo i zadržavaju ono zbog čega su i napravljene. Postoji jedna stara izreka koja to lepo opisuje: “Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari.” Mislim da upravo ovi pištolji to najbolje dokazuju. Posle nekoliko decenija i dalje rade onako kako su radili prvog dana. To je za mene prava vrednost.

I upravo je to ono što najviše volim. Dan proveden sa ljudima koji dele istu strast. Neko će pogoditi sve, neko će promašiti pola meta, ali na kraju dana to niko ni ne pamti. Pamti se smeh, dobro društvo, razgovori, pasulj, hladno piće i onaj osećaj kada svi uživaju u istoj stvari.

Mislim da nema lepšeg spoja od toga da jedan deo dana provedemo u ozbiljnoj streljani, gde treniramo i napredujemo, a drugi napolju, uz plinkanje, druženje i opuštenu atmosferu. To je ono što ovaj hobi čini toliko posebnim.

Voleo bih da se ovakva druženja organizuju još češće. Meni kod Nemanje u Bukovoj Jaruzi i ovde kod Maneta najbolje i najlepše druženje i pucanje. Ljudi samo treba da shvate da nisu najvažniji rezultati, brojke, titule, niti ko je najbolji ili najprecizniji. Najvažnije je da se družimo, da razmenjujemo znanje, da jedni drugima pomognemo i da svi dođemo sa osmehom. Nema mesta sujeti ni negativnoj energiji, jer smo svi ovde iz istog razloga.

Svi delimo istu ljubav prema vazdušnom oružju, prema streljaštvu i prema ovom prelepom hobiju. A kada se tome dodaju dobri ljudi, malo plinkanja, dobra klopa i mnogo smeha, mislim da lepšeg dana jednostavno nema.

Veliki pozdrav za gospodina Radića koji me je inspirisao da napišem ovaj post. A njegova “ljubav” prema meni je, mislim, već postala legendarna. @ZRadic

 

[SteffAirguns]

Iskreno, nisam ni znao koliko je bipod dobra stvar dok ga nisam probao. Walther, kao i mnoge moje puške, ima UIT šinu, pa je montaža bipoda praktično nemoguća. Međutim, drug mi je nabavio Huma adapter (UIT na Picatinny) i bukvalno mi je transformisao pucanje sa stola. Stabilnost je neuporedivo bolja, a ceo osećaj pri gađanju mnogo prijatniji. Odlična investicija za svakoga ko ima pušku sa UIT šinom, a voleo bi da puca sa bipod-om

 

[SteffAirguns]