knez
Active member
Dogovorićemo se. Imam više od dva komada.E sada pitanje, koja je cena, posto vidim da imas dva...jedan tebi, jedan meni, sto ce tebi dva, a ja nemam ni jedan, takav
Радионица
- Thread starter Ненад Ковач
- Start date
OP
OP
Ненад Ковач
Well-known member
Ова прича и није толико из радионице, али ми је било згодно да је овде сместим. Од свег мајсторског посла је било само бушенјње једне рупе.
Наиме, овде се ради више о мајсторском уклапању различитих елемената у једну складну и функционалну целину. Главни објекти ове приче су:
1. свима добро познати хронометар са Алиекспреса
2. троножни носач гипсарско-молерског ласера из Вобија
3. торба за ГоПро камеру
Хронометар, као једна од основних помоћних справица у нашем спорту, је нешто што свако ко се иоле озбиљније посвети стрељаштву мора имати. Мој избор је био компактни хрони са Алиекспреса који за уложени новац ради и више него одлично. Долази са две могућности причвршћивања на цев, али за неке пушке (у мом случају HW57) ни то није довољно. Стога је било неопходно да хрони ''стане на своје ноге'' на којима ће чврсто стајати, а уједно бити и подесив по више оса.
Идеалан избор за ово је био сколопиви троножац за ласер, који је лаган али чврст и стабилан. Средњи део је подесив по једној оси, а горњи је у суштини шраф уливен у куглу, па се добија окрет од 360 степени и подешавање нагиба. Такође има и велику матицу за стезање ''контре'' одоздо.
Пошто је хрони крхке конституције, веома је незахвално тек тако га носити до стрелишта у ранцу или у торби са пушком. Зато је морао да буде и прописно одевен. Пошто се аматерски занимам подводним снимањем, искористио сам торбу за ГоПро камеру, која је довољно чврста и заштитнички настројена. Испуњена је тврђим сунђером који се да искројити по мери и облику жељеног предмета.
Као што рекох, било је потребно само избушити једну рупу на хронију кроз коју ће проћи навој трипода и додати једну матицу затвореног типа (чисто ради естетике).
Подесивост троношца омогућава да се пушка приликом мерења може држати на столу, на наслону или у руци. А сам хрони се може поставити како на сто, тако и на тло, ако је најбезбедније пуцати у земљу.
А када се склопи, све то постаје изузетно компактно и лако за паковање. Торба такође има и мрежасти одељак за друге додатке.
Наиме, овде се ради више о мајсторском уклапању различитих елемената у једну складну и функционалну целину. Главни објекти ове приче су:
1. свима добро познати хронометар са Алиекспреса
2. троножни носач гипсарско-молерског ласера из Вобија
3. торба за ГоПро камеру
Хронометар, као једна од основних помоћних справица у нашем спорту, је нешто што свако ко се иоле озбиљније посвети стрељаштву мора имати. Мој избор је био компактни хрони са Алиекспреса који за уложени новац ради и више него одлично. Долази са две могућности причвршћивања на цев, али за неке пушке (у мом случају HW57) ни то није довољно. Стога је било неопходно да хрони ''стане на своје ноге'' на којима ће чврсто стајати, а уједно бити и подесив по више оса.
Идеалан избор за ово је био сколопиви троножац за ласер, који је лаган али чврст и стабилан. Средњи део је подесив по једној оси, а горњи је у суштини шраф уливен у куглу, па се добија окрет од 360 степени и подешавање нагиба. Такође има и велику матицу за стезање ''контре'' одоздо.
Пошто је хрони крхке конституције, веома је незахвално тек тако га носити до стрелишта у ранцу или у торби са пушком. Зато је морао да буде и прописно одевен. Пошто се аматерски занимам подводним снимањем, искористио сам торбу за ГоПро камеру, која је довољно чврста и заштитнички настројена. Испуњена је тврђим сунђером који се да искројити по мери и облику жељеног предмета.
Као што рекох, било је потребно само избушити једну рупу на хронију кроз коју ће проћи навој трипода и додати једну матицу затвореног типа (чисто ради естетике).
Подесивост троношца омогућава да се пушка приликом мерења може држати на столу, на наслону или у руци. А сам хрони се може поставити како на сто, тако и на тло, ако је најбезбедније пуцати у земљу.
А када се склопи, све то постаје изузетно компактно и лако за паковање. Торба такође има и мрежасти одељак за друге додатке.
Aleksandar Dević
Well-known member
Konačno sam imao vremena preko vikenda i napravio dugo planirani nosač meta za BR.
Planiram da dodam ispod još šipku sa tri metalna spinera fi 20, 30 i 40 mm.
Planiram da dodam ispod još šipku sa tri metalna spinera fi 20, 30 i 40 mm.
SteffAirguns
Well-known member
Bas mi se svidja kako je ispalo kolega! Jel ima neko drvo iza meta ili je prazan prostor i drzac dodje samo kao ram?
SM Spring-meister
Aleksandar Dević
Well-known member
Nema ništa iza, zato sam i stavio lajsne kao vođice / držače za mete.
Nosač je namenjen za korišćenje samo na strelištu ili bezbednom mestu sa grudobranom iza.
Prvo sam napravio nesto slično sa pozadinom od dasaka pokrivenim limom, ali se pokazalo nepraktičnim, čak i kineskinja od 7 J vrlo brzo "pocepa" sve iza mete...
Nosač je namenjen za korišćenje samo na strelištu ili bezbednom mestu sa grudobranom iza.
Prvo sam napravio nesto slično sa pozadinom od dasaka pokrivenim limom, ali se pokazalo nepraktičnim, čak i kineskinja od 7 J vrlo brzo "pocepa" sve iza mete...
Aleksandar Dević
Well-known member
Shvatio sam da je za iskusnije članove foruma BR prestao da bude izazov i da su FT i HFT trenutno aktuelni.
Ja sam se nadao nekom BR izazovu za početak, ali moram da se prebacim na FT...
Tako da sam napravio nosač za A4 format meta za "upucavanje" za FT / HFT koji se zabode u zemlju.
Izvinjavam se administratoru, "okačiću" dve fotografije, ali maksimalno smanjene...
Ja sam se nadao nekom BR izazovu za početak, ali moram da se prebacim na FT...
Tako da sam napravio nosač za A4 format meta za "upucavanje" za FT / HFT koji se zabode u zemlju.
Izvinjavam se administratoru, "okačiću" dve fotografije, ali maksimalno smanjene...
Te iste mete sam i ja stampao kad sam prvi put vezbao ali su bile crno/bele. Takodje za bazdarenje optike preporucujem da se odstampaju i ove slike za odredjivanje paralakse. I ove mete su takodje dobre za vezbanje.
Koliko sam upucen, bice uskoro i neki BR u organizaciji AGS. A ako i ne bude pravicemo neko amatersko takmicenje u arizoni na 25m. Dogovoricemo se na skupu 11.05
Koliko sam upucen, bice uskoro i neki BR u organizaciji AGS. A ako i ne bude pravicemo neko amatersko takmicenje u arizoni na 25m. Dogovoricemo se na skupu 11.05
Attachments
Aleksandar Dević
Well-known member
OP
OP
Ненад Ковач
Well-known member
Ево после дужег времена стиже и нова прича из радионице! Тема ове приче је ,,Подесиви предњи ослонац''.
Као и већина мојих пројеката, почиње по принципу ,,угледам и окомим се'' .
Узор ми је био добро познати модел ослонца, кога већина колега поседује. Изузетно је функционалан, малих габарита, масиван и самим тим и стабилан. И ценовно је приступачан, али где је ту чар да купиш нешто што можеш да направиш?!
Димензије сам добио на готово, мало их прилагодио, одабрао најпогодније материјале за израду и прионуо на посао.
Само да напоменем да сам први направљен одмах и продао, па сам после неког времена направио још један, тако да су неке слике из прве туре, а неке из друге.
Код оригинала је тело изливено из једног комада, а ја сам правио од цеви и пуног материјала. За вертикални део ногара сам узео остатке од шестоугаоне осовине, исекао на меру, разбушио и урезао навој.
У циљу убрзавања процеа имао сам и помоћ старог радионичког мага, т.ј. мог оца.
На стругу су направљени централни део тела, подешавајући прстен, главе штелујућих ногица и контра матице. Избушене додатне рупе и урезани навоји...
За централно вретено је узет шраф M16x100, у који је углодан жљеб вертикално клизање.
После завршених стругарских радова на ред је дошло заваривање ногара (цев 20x20) и комплетирање тела ослонца. Први примерак је варен класичним електро апаратом са електродама, па су варови због естетике морали да буду прегитовани, а за други је већ стигао CO2 па је било довољно само пребрусити.
Шмирглање, фарбање основном, а затим и одабраном специјалном бојом...
За то време остали делови су избрунирани и одлежали у уљу.
За завршно склапање неким деловима је додато и мало лепка за навоје.
Други модел је са нешто другачијом горњом плочом и мало простијим ногицама, али такође подешавајућим и са могућношћу да се ставе исте као на првом моделу.
[automerge]1764808170[/automerge]
Као и већина мојих пројеката, почиње по принципу ,,угледам и окомим се''
.Узор ми је био добро познати модел ослонца, кога већина колега поседује. Изузетно је функционалан, малих габарита, масиван и самим тим и стабилан. И ценовно је приступачан, али где је ту чар да купиш нешто што можеш да направиш?!
Димензије сам добио на готово, мало их прилагодио, одабрао најпогодније материјале за израду и прионуо на посао.
Само да напоменем да сам први направљен одмах и продао, па сам после неког времена направио још један, тако да су неке слике из прве туре, а неке из друге.
Код оригинала је тело изливено из једног комада, а ја сам правио од цеви и пуног материјала. За вертикални део ногара сам узео остатке од шестоугаоне осовине, исекао на меру, разбушио и урезао навој.
У циљу убрзавања процеа имао сам и помоћ старог радионичког мага, т.ј. мог оца.
На стругу су направљени централни део тела, подешавајући прстен, главе штелујућих ногица и контра матице. Избушене додатне рупе и урезани навоји...
За централно вретено је узет шраф M16x100, у који је углодан жљеб вертикално клизање.
После завршених стругарских радова на ред је дошло заваривање ногара (цев 20x20) и комплетирање тела ослонца. Први примерак је варен класичним електро апаратом са електродама, па су варови због естетике морали да буду прегитовани, а за други је већ стигао CO2 па је било довољно само пребрусити.
Шмирглање, фарбање основном, а затим и одабраном специјалном бојом...
За то време остали делови су избрунирани и одлежали у уљу.
За завршно склапање неким деловима је додато и мало лепка за навоје.
Други модел је са нешто другачијом горњом плочом и мало простијим ногицама, али такође подешавајућим и са могућношћу да се ставе исте као на првом моделу.
[automerge]1764808170[/automerge]
SteffAirguns
Well-known member
Ništa bolje nego kad znaš,umeš i hoćeš. Svaka čast Nešo! Iskreno i ja bi kupio jedan rest od tebe koliko mi se svidja! Verujem da smo svi ponosni na tvoj rad i trud. Bravo 
sve što mogu da kažem je:Ево после дужег времена стиже и нова прича из радионице! Тема ове приче је ,,Подесиви предњи ослонац''.
Као и већина мојих пројеката, почиње по принципу ,,угледам и окомим се''
View attachment 20737
Узор ми је био добро познати модел ослонца, кога већина колега поседује. Изузетно је функционалан, малих габарита, масиван и самим тим и стабилан. И ценовно је приступачан, али где је ту чар да купиш нешто што можеш да направиш?!
Димензије сам добио на готово, мало их прилагодио, одабрао најпогодније материјале за израду и прионуо на посао.
Само да напоменем да сам први направљен одмах и продао, па сам после неког времена направио још један, тако да су неке слике из прве туре, а неке из друге.
Код оригинала је тело изливено из једног комада, а ја сам правио од цеви и пуног материјала. За вертикални део ногара сам узео остатке од шестоугаоне осовине, исекао на меру, разбушио и урезао навој.
View attachment 20738View attachment 20739
У циљу убрзавања процеа имао сам и помоћ старог радионичког мага, т.ј. мог оца.
View attachment 20740
На стругу су направљени централни део тела, подешавајући прстен, главе штелујућих ногица и контра матице. Избушене додатне рупе и урезани навоји...
View attachment 20741View attachment 20742View attachment 20743
За централно вретено је узет шраф M16x100, у који је углодан жљеб вертикално клизање.
View attachment 20744
View attachment 20745
После завршених стругарских радова на ред је дошло заваривање ногара (цев 20x20) и комплетирање тела ослонца. Први примерак је варен класичним електро апаратом са електродама, па су варови због естетике морали да буду прегитовани, а за други је већ стигао CO2 па је било довољно само пребрусити.
View attachment 20746View attachment 20747View attachment 20748
Шмирглање, фарбање основном, а затим и одабраном специјалном бојом...
View attachment 20749View attachment 20750
За то време остали делови су избрунирани и одлежали у уљу.
View attachment 20751View attachment 20753
За завршно склапање неким деловима је додато и мало лепка за навоје.View attachment 20754View attachment 20755View attachment 20756View attachment 20757
Други модел је са нешто другачијом горњом плочом и мало простијим ногицама, али такође подешавајућим и са могућношћу да се ставе исте као на првом моделу.
[automerge]1764808170[/automerge]
View attachment 20758View attachment 20759
Attachments
Aleksandar Dević
Well-known member
Evo i moje nove priče iz radionice - vreme je za zimsku ligu, a malo mi je dojadilo da samo bušim papir, pa sam napravio "zvonce metu" - rupica je 9 mm i gađam je iz stojećeg stava na 10 m:
I uopšte nije lako, uspeo sam 5 x da zazvonim:
I uopšte nije lako, uspeo sam 5 x da zazvonim:
OP
OP
Ненад Ковач
Well-known member
Поздрав другари!
Ево од мене још једна прича из радионице. Данашња тема је: ,,F-Class'' бипод.
Као еталон овог пута ми је послужио EGW Mystic Precision MPOD Bipod.
И овај пројекат је одрађен по принципу ,,угледам и окомим се'', само што овога пута нисам имао модел са кога бих узео мере, па сам морао мало више труда да уложим у одређивање размере, димензија и углова.
Након што су мере прилагођене, моделовање на картону је помогло за одређивање тачних позиција рупа и прореза. Одабир материјала, је био наредни корак. За краке су узете алу цеви 20х20 и 15х15, нешто шрафовске робе из најближе гвожђаре, ручкица са Али експреса, а остатак сам сакупио по ћошковима радионице челична плоча од 3mm за тело, мало флаха, цеви и пуног материјала...
Прво на реду за израду је било тело бипода које се састоји од две плоче између којих се налазе краци и прихват за пушку. Да би плоче биле идентичне прво су заварене на крајевима, затим избушене, утегнуте шрафовима а онда исечене на оцртани облик. Ивице су благо дорађене на глодалици и плоче су спремне за шмирглање и брунирање.
Краци су исечени под одговарајућим углом, избушени и урађени прорези на глодалици.
Стопе су искројене од флаха и пуног материјала, заварене, избушене, урезани навоји, и избруниране.
Централни део прихвата је направљен од челичне цеви због веће дебљине зида, да би могао да се уреже навој у њега.
Сви видљиви челични делови су избрунирани, алуминијумски само ошмирглани, а једини део који нисам сам направио је ручка за стезање на пушку. Овај прихват је за Т-шину од 19mm.
Подешавање висине клизи глатко, а кад се стегне остаје све чврсто без икаквог луфта и климања.
Висина бипода иде од 13 до 17cm у делу где се качи пушка. Тежина је непуних 800g, тако да је бипод поприлично лаган, а изузетно стабилан.
Зима је тек почела, озбиљнијег стрељаштва неће бити још скоро, тако да ће до нове сезоне бити направљен још који. Материјал за следећи примерак је већ спреман, али овај ће бити са ,,QD picatinny'' прихватом, па ће бити мало другачијег изгледа главне плоче и нешто виши.
Ево од мене још једна прича из радионице. Данашња тема је: ,,F-Class'' бипод.
Као еталон овог пута ми је послужио EGW Mystic Precision MPOD Bipod.
И овај пројекат је одрађен по принципу ,,угледам и окомим се'', само што овога пута нисам имао модел са кога бих узео мере, па сам морао мало више труда да уложим у одређивање размере, димензија и углова.
Након што су мере прилагођене, моделовање на картону је помогло за одређивање тачних позиција рупа и прореза. Одабир материјала, је био наредни корак. За краке су узете алу цеви 20х20 и 15х15, нешто шрафовске робе из најближе гвожђаре, ручкица са Али експреса, а остатак сам сакупио по ћошковима радионице
челична плоча од 3mm за тело, мало флаха, цеви и пуног материјала...Прво на реду за израду је било тело бипода које се састоји од две плоче између којих се налазе краци и прихват за пушку. Да би плоче биле идентичне прво су заварене на крајевима, затим избушене, утегнуте шрафовима а онда исечене на оцртани облик. Ивице су благо дорађене на глодалици и плоче су спремне за шмирглање и брунирање.
Краци су исечени под одговарајућим углом, избушени и урађени прорези на глодалици.
Стопе су искројене од флаха и пуног материјала, заварене, избушене, урезани навоји, и избруниране.
Централни део прихвата је направљен од челичне цеви због веће дебљине зида, да би могао да се уреже навој у њега.
Сви видљиви челични делови су избрунирани, алуминијумски само ошмирглани, а једини део који нисам сам направио је ручка за стезање на пушку. Овај прихват је за Т-шину од 19mm.
Подешавање висине клизи глатко, а кад се стегне остаје све чврсто без икаквог луфта и климања.
Висина бипода иде од 13 до 17cm у делу где се качи пушка. Тежина је непуних 800g, тако да је бипод поприлично лаган, а изузетно стабилан.
Зима је тек почела, озбиљнијег стрељаштва неће бити још скоро, тако да ће до нове сезоне бити направљен још који. Материјал за следећи примерак је већ спреман, али овај ће бити са ,,QD picatinny'' прихватом, па ће бити мало другачијег изгледа главне плоче и нешто виши.
SteffAirguns
Well-known member
Iskreno se divim tvojim radovima, uloženom trudu i načinu na koji sve to dokumentuješ.
Upravo je to suština foruma. Podeliti znanje, iskustvo i ideje sa drugima, ne da bi se pokazalo „šta ko ima“, već da bi svi iz toga nešto naučili i napredovali.
Takav pristup zaslužuje poštovanje.
A i uvek brate nešto zabavno i zanimljivo napraviš.
Svaka čast!
Upravo je to suština foruma. Podeliti znanje, iskustvo i ideje sa drugima, ne da bi se pokazalo „šta ko ima“, već da bi svi iz toga nešto naučili i napredovali.
Takav pristup zaslužuje poštovanje.
A i uvek brate nešto zabavno i zanimljivo napraviš.
Svaka čast!
SrpcheTheGreat
Well-known member
Brate Nešo respekt...svaka čast....
joj, smrznem se kad vidim te mašine...ja sam u izgleda prethodnom životu bio drug Tito, čitaj metalostrugar. oduševljavaju me sve te mašine tipa stabilnih bušilica, strugova i td....samo nebo je granica, ako imaš dovoljno ideja...(ozbiljan sam, nije zezanje)...
joj, smrznem se kad vidim te mašine...ja sam u izgleda prethodnom životu bio drug Tito, čitaj metalostrugar. oduševljavaju me sve te mašine tipa stabilnih bušilica, strugova i td....samo nebo je granica, ako imaš dovoljno ideja...(ozbiljan sam, nije zezanje)...
D
Deleted member 2500
Guest
Браво , све остало је сувишно и опет браво !
Podstaknut majstorskim radovima mladog gospodina N. Kovača prvenstveno,a svakako i ostalih majstora i izvođača radova na forumu,odlučio sam da i ja pokažem jednu moju fantastičnu bravuru...niskobudžetni tj. Low-Tech podesivi stalak za pucanje.
Stalak je nastao u vreme najžećeg ludila korone,kada su se neki koji žive u stanovima boli šrafcigerima i razvodili,a moji ukućani,mačke i ja sunčali zube u dvorištu kuće na selu i uživali u minimalizovanoj frekvenciji goveda i buke.
Stalak nije moja ideja već teški plagijat,original je napravio jedan prilično ozbiljan i pragmatičan čovek kog sam upoznao u nekom prošlom životu i koji je svoj koristio za pokušaje bušenje rupa na daljinama do 1000+metara.
Delimično zbog plagiranja,a delimično se ne sećam tačno zašto,moj model je dobio radni naziv "Fölmâszott A Bêka A Transzparentra...",i to je skraćeni naziv (jer sam ja dete prosvetnog radnika,a opšte je poznato da su deca prosvetnih radnika,pandura i popova ekstra fin svet,tzv 3P)
Idem sad na terasu da zavarim cigaretu,možda i dve pa da napišem i ostatak...pošto vidim da od Deda-Mraza i Valteruše ove godine nema ni ku..a,a mislio sam da sam bio baš dobar..
[automerge]1767109580[/automerge]
Uglavnom,od alata za izvođenje radova treba:
1. Brusilica
2. Bušilica
2 ipo. Neka rotaciona žičana četka za bušilicu ili brusilicu
3. Tračna šlajferica
4. Par ključeva i šrafcigera
Od materijala:
1. Nosač bubnja veš-mašine
2. Podesive nogice (mislim da su isto sa veš-mašine)
3. Dizalica (iz FIATa,jer je manja,lakša i elegantnija nego one ćuse iz Zastava) nosivosti najmanje 700kg
4. Neka drvena pločica od sapilije koja je nekada ranije puštena na kalibrirku,jedan šraf m10 sa sigurnosnom maticom i 10 šrafova za drvo tipa 4x30
5. Efekt-lak
Brusilicom otseći višak osovine koji viri iz nosača doboša,kroz sredinu probušiti rupu 10mm. Bušenje se izvodi ispred ulaznih vrata jer je tu blizu i kafa i cigarete i treba stajati na nosaču i dobro se navaliti na bušilicu.
Očistiti višedecenijsku štroku sa nosača žičanom četkom,ofarbati isti efekt-lakom. Opciono izbušiti rupe dužinom krakova. Napraviti drveni naslon i obložiti ga tvrdim sunđerom,lakirati drvo nitro lakom ili BC Tru-Oilom,ko voli da utrljava ulja i voskove do besvesti može i to.
Sve to spojiti i to je to.
Kad prođe korona jer svemu kraj,kolega u firmi navari šraf na osovinu i tu se doda ručka iz furde koja se isto ofarba efekt-lakom.
Glava glavi,plećka harambaši,a fukara može i rebara.
Stalak je nastao u vreme najžećeg ludila korone,kada su se neki koji žive u stanovima boli šrafcigerima i razvodili,a moji ukućani,mačke i ja sunčali zube u dvorištu kuće na selu i uživali u minimalizovanoj frekvenciji goveda i buke.
Stalak nije moja ideja već teški plagijat,original je napravio jedan prilično ozbiljan i pragmatičan čovek kog sam upoznao u nekom prošlom životu i koji je svoj koristio za pokušaje bušenje rupa na daljinama do 1000+metara.
Delimično zbog plagiranja,a delimično se ne sećam tačno zašto,moj model je dobio radni naziv "Fölmâszott A Bêka A Transzparentra...",i to je skraćeni naziv (jer sam ja dete prosvetnog radnika,a opšte je poznato da su deca prosvetnih radnika,pandura i popova ekstra fin svet,tzv 3P)
Idem sad na terasu da zavarim cigaretu,možda i dve pa da napišem i ostatak...pošto vidim da od Deda-Mraza i Valteruše ove godine nema ni ku..a,a mislio sam da sam bio baš dobar..
[automerge]1767109580[/automerge]
Uglavnom,od alata za izvođenje radova treba:
1. Brusilica
2. Bušilica
2 ipo. Neka rotaciona žičana četka za bušilicu ili brusilicu
3. Tračna šlajferica
4. Par ključeva i šrafcigera
Od materijala:
1. Nosač bubnja veš-mašine
2. Podesive nogice (mislim da su isto sa veš-mašine)
3. Dizalica (iz FIATa,jer je manja,lakša i elegantnija nego one ćuse iz Zastava) nosivosti najmanje 700kg
4. Neka drvena pločica od sapilije koja je nekada ranije puštena na kalibrirku,jedan šraf m10 sa sigurnosnom maticom i 10 šrafova za drvo tipa 4x30
5. Efekt-lak
Brusilicom otseći višak osovine koji viri iz nosača doboša,kroz sredinu probušiti rupu 10mm. Bušenje se izvodi ispred ulaznih vrata jer je tu blizu i kafa i cigarete i treba stajati na nosaču i dobro se navaliti na bušilicu.
Očistiti višedecenijsku štroku sa nosača žičanom četkom,ofarbati isti efekt-lakom. Opciono izbušiti rupe dužinom krakova. Napraviti drveni naslon i obložiti ga tvrdim sunđerom,lakirati drvo nitro lakom ili BC Tru-Oilom,ko voli da utrljava ulja i voskove do besvesti može i to.
Sve to spojiti i to je to.
Kad prođe korona jer svemu kraj,kolega u firmi navari šraf na osovinu i tu se doda ručka iz furde koja se isto ofarba efekt-lakom.
Glava glavi,plećka harambaši,a fukara može i rebara.
Last edited:
Niški
Active member
Jako prkticna stvar iz kucne radinosti svaka cast odavno sam video da ljudi prave i ja imam 5-6 dizalica medjutim sve su pune luftova teze je to resiti nego napraviti sve ostalo tako da ceka neki novi krs sa boljom dizalicom ili dosta vremena da se napravi od nule do tada zlatno dzakce i teraj...
.
monster
New member
Bas tako evo nova zaba neupotrebljavana od nekog francuza ostala u radionici i pola sata kasnjje jedan bas dobar stalak za upucavanje podesava se po visini napred nazadNa buvljacima i oglasima mogu se naći nove dizalice za malo para, treba samo tražiti a i sačekati povoljnu priliku. Većina ljudi dizalicu upotrebi nekoliko puta u životu ili kao neki ih imaju više komada.
.
Sent from my WP26 using Tapatalk