OP
OP
Ненад Ковач
Well-known member
Поздрав другари, ево мене са новом причом из радионице!
То јест, овога пута је прича из подрума, пошто није неки одређени рад у питању, већ један оглед и испробавање техника фарбања кундака.
Основна идеја је била да се добије нека сивкасто црна нијанса са израженим шарама дрвета, најсличније ламинатним кундацима FX пушака. Једна од могућих техника је фарбање гвожђе-ацетатом, а друга црним нито бајцом. Трешњино дрво је у питању, нема превише шара, али су сасвим лепо распоређене. Опитни примерак је од истог комада дрвета као и сам кундак.
За почетак да објасним шта је гвожђе-ацетат и како се добија.
Поступак добијања је сасвим једноставан, што ситнији комади гвожђа се потопе у алкохолно сирће (кухињско) и оставе да добро оксидирају, а сам оксид се раствара у сирћету и то је то. За што бржи поступак користи се челична вуна, која се наизменично потапа и вади, јер на ваздуху брже оксидира. Интервали су били на двадесетак минута, пола сата, па и сат, и за мање од 12 сати сам имао употребљиво средство.
Гвожђе-ацетат реагује са танином у дрвету, па у зависности од врсте дрвета, т.ј. количине танина у њему даје различите боје, од браонкасте, сивкасте, па све до потпуно црне. Дрво које природно не садржи пуно танина се може прво третирати са раствором црног чаја, а претпостављам да и шишарке црне јове раде исти посао (акваристичко искуство
). Пошто је ово интензиван хемијски процес, понекад је потребно и зауставити га, а то се постиже третирањем раствором соде бикарбоне у води.
Добра особина гвожђе-ацетата је што је потребна јако мала количина за наношење, једно мочење четкице у раствор је било и више него довољно за огледни комад, са једне стране. Не упија много течности, а реагује поприлично бурно.
Одмах након мазања дрво почиње да добија тамну боју, која постаје све интензивнија, а како се суши тако прелази на сиво.
Врло брзо ми је постало очигледно да овим поступком нећу добити жељени резултат! Боја јесте постала сива, али је све било некако замурено и шаре се уопште нису виделе. Благо шмирглање није дало готово никакву промену, местимично се скроз скинуло и ништа више.
Након наношења уља, силиконског Балистола (то сам тренутно имао на располагању) само је добило јаку црну боју и повећан сјај.
Друга техника бојења је наношење црног бајца, интензивно утрљавање крпицом, да се добије уједначена боја, и да се не би јавиле мрље. Затим се површина лагано пређе ситнијом шмирглом, по могућству већ употребљаваном. Тада шаре дрвета долазе до изражаја, остају тамније, а на остатку се враћа природнија боја.
Велика предност ове технике је што се може лако понављати и местимично поправљати, док се не добије жељени резултат.
Након наношења уља добија се интензивнија боја и већи сјај. И из различитих углова боја другачије делује, нарочито на сликама.
Оглед је показао која ће техника бити примењена на новом кундаку, нијанса није баш као што сам замислио, али шара је битнија.
Неће бити ''nordic wolf'', већ ће бити ''balcanic bear''!
То јест, овога пута је прича из подрума, пошто није неки одређени рад у питању, већ један оглед и испробавање техника фарбања кундака.
Основна идеја је била да се добије нека сивкасто црна нијанса са израженим шарама дрвета, најсличније ламинатним кундацима FX пушака. Једна од могућих техника је фарбање гвожђе-ацетатом, а друга црним нито бајцом. Трешњино дрво је у питању, нема превише шара, али су сасвим лепо распоређене. Опитни примерак је од истог комада дрвета као и сам кундак.
За почетак да објасним шта је гвожђе-ацетат и како се добија.
Поступак добијања је сасвим једноставан, што ситнији комади гвожђа се потопе у алкохолно сирће (кухињско) и оставе да добро оксидирају, а сам оксид се раствара у сирћету и то је то. За што бржи поступак користи се челична вуна, која се наизменично потапа и вади, јер на ваздуху брже оксидира. Интервали су били на двадесетак минута, пола сата, па и сат, и за мање од 12 сати сам имао употребљиво средство.
Гвожђе-ацетат реагује са танином у дрвету, па у зависности од врсте дрвета, т.ј. количине танина у њему даје различите боје, од браонкасте, сивкасте, па све до потпуно црне. Дрво које природно не садржи пуно танина се може прво третирати са раствором црног чаја, а претпостављам да и шишарке црне јове раде исти посао (акваристичко искуство
). Пошто је ово интензиван хемијски процес, понекад је потребно и зауставити га, а то се постиже третирањем раствором соде бикарбоне у води.Добра особина гвожђе-ацетата је што је потребна јако мала количина за наношење, једно мочење четкице у раствор је било и више него довољно за огледни комад, са једне стране. Не упија много течности, а реагује поприлично бурно.
Одмах након мазања дрво почиње да добија тамну боју, која постаје све интензивнија, а како се суши тако прелази на сиво.
Врло брзо ми је постало очигледно да овим поступком нећу добити жељени резултат! Боја јесте постала сива, али је све било некако замурено и шаре се уопште нису виделе. Благо шмирглање није дало готово никакву промену, местимично се скроз скинуло и ништа више.
Након наношења уља, силиконског Балистола (то сам тренутно имао на располагању) само је добило јаку црну боју и повећан сјај.
Друга техника бојења је наношење црног бајца, интензивно утрљавање крпицом, да се добије уједначена боја, и да се не би јавиле мрље. Затим се површина лагано пређе ситнијом шмирглом, по могућству већ употребљаваном. Тада шаре дрвета долазе до изражаја, остају тамније, а на остатку се враћа природнија боја.
Велика предност ове технике је што се може лако понављати и местимично поправљати, док се не добије жељени резултат.
Након наношења уља добија се интензивнија боја и већи сјај. И из различитих углова боја другачије делује, нарочито на сликама.
Оглед је показао која ће техника бити примењена на новом кундаку, нијанса није баш као што сам замислио, али шара је битнија.
Неће бити ''nordic wolf'', већ ће бити ''balcanic bear''!